U Beogradu je danas prvi put organizovano hodanje protiv seksualnog nasilja nad decom, koje je počelo kod Skupštine Srbije, a simbolično završeno kod spomenika Pobedniku na Kalemegdanu.
“Ta ruta nije slučajna, to je onaj put ka oporavku koji u psihološkom smislu znači put od žrtve, osobe koja je preživela seksualno nasilje, do pobednika. To je proces oporavka od seksualne traume", rekla je Tanjugu direktorka Incest trauma centra Dušica Popadić, koji je organizator tog skupa zajedno sa Ženskom parlamentarnom mrežom.
Pozivajući se na rezultate prvog nacionalnog istraživanja o seksualnom zlostavljanju dece koji su juče predstavljeni, Popadić kaže da zabrinjava što porodica nije prva adresa na koju se deca obraćaju ili, ako se i obraćaju, porodica neadekvatno reaguje.
"U svakom šlolskom odeljenju, četiri deteta preživelo je seksualno naselje, a četiri deteta poznaju neko drugo dete koje je doživelo seksualno nasilje” , kaže Popadić.
Prema njenim rečima, u dve trećine slučajeva seksualnog nasilja, deca su se obratila nekome, ali polovina onih kojima su se deca to saopštila nije preduzela ništa.
"Deca osnovnog školskog uzrasta su se obraćala nekom članu porodice, a srednjoškolskog uzrasta su se obraćala vršnjacima. Među njima polovina ništa nije učinala", rekla je Popadić.
Samo u sedam odsto slučajeva, kako je navela, postojala je prijava nadležnima za krivično gonjenje.
Hodanje protiv seksualnog zlostavljanja dece predvodile su glumica Mirjana Karanović i kantautorka Aleksandra Kovač, a gost je bio je Metju Mek Kvariš iz Škotske, koji je poslednje dve godine prepešacio 16.000 kilometara u 32 zemlje da bi se poboljšala situacija dece koja su preživela seksualno nasilje, a koji se zalaže za ukidanje zastarevanja seksualnih delikata nad decom.
Popadić kaže da u Evropi samo Srbija i Velika Britanija imaju tu meru koja podrazumeva da neko ko je preživeo seksualno nasilje može tokom čitavog života da ga prijavi, a ne kao što je bilo po starom zakonu, samo šest godina nakon što je prestalo seksualno nasilje.
Karanović je rekla je Tanjugu da su mnoge teme koje su decenijama ili vekovima bile sakrivane kao neke porodične tajne i lične sramote počele da se otvaraju.
"Zbog ličnog zdravlja, zbog zdravlja društva je bitno da se bolne teme otvaraju i da ljudi koji su preživeli te traume shvate da nisu u tome sami, da postoje i drugi ljudi koji imaju slične doživljaje u životu i da postoje ljudi koji imaju veliku želju da pomognu” , kaže Karanović.
Na kraju skupa, koji je podržao i predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović, Aleksandra Kovač je sa dečjim horom izvela pesmu Incest trauma centra, koja je ujedno i pesma kampanje "Prekinimo ćutanje" koju vodi taj centar i kampanje Saveta Evrope.
