Srbija je u Izveštaju o globalnoj konkurentnosti 2015-2016 Svetskog ekonomskog foruma (SEF) zadržala prošlogodišnje 94. mesto među 140 ekonomija.
Najbolji rezultat Srbija je zabeležila za tehnološku spremnost a najgori za sofisticiranost poslovanja. U odnosu na zemlje regiona, od Srbije je slabija po indeksu konkurentnosti jedino Bosna i Hercegovina.
U svetu je najkonkurentnija zemlja Švajcarska a najmanje konkurentna Gvineja a u EU je po konkurentnosti najjača Nemačka a najslabija Grčka, prenosi Euractiv.rs.
Prema Izveštaju objavljenom 30. septembra vrednost indeksa konkurentnosti Srbije je 3,9 pri čemu je najniža vrednost 1 a najviša 7. U 2014. Srbija je bila 94. među 144 države sa indeksom takođe 3,9 dok je u 2013. godini bila 101. sa indeksom 3,8.
Srbija je najbolja po tehnološkoj spremnosti, gde je 51. u svetu, a bolju od ukupne pozicije na listi zabeležila je i po kriterijumu zdravstvo i osnovno obrazovanje (62. mesto), visoko obrazovanje i obuke (71.), veličina tržišta (75.) i infrastruktura (75.).
Istovremeno je Srbija ispod 100. mesta na globalnoj listi po sofisticiranosti poslovanja (132.), sofisticarnosti tržišta dobara (127.), makroekonomskom okruženju (125.), razvoju finansijskog tržišta (120.), institucijama (120.). Po efikasnosti tržišta rada Srbija je 118. među 140 ekonomija a po inovacijama 113.
Kada je reč o regionu Balkana, najbolje rangirana je Rumunija na 53. mestu. Slede Bugarska (54), Slovenija (59), Crna Gora (70), Hrvatska (77), Srbija (94) i Bosna i Hercegovina na 111. mestu.
Forumov Izveštaj pokazuje da je konkurentnost, shvaćena kao veća produktivnost, ključni pokretač rasta i otpornosti na potrese. Kako se navodi, ekonomska kriza i performanse ekonomija od kako je izbila 2008. godine pokazale su kako strukturne slabosti mogu da pojačaju efekte krize i ukoče oporavak od potresa.
Za vreme krize konkurentnije ekonomije beležile su bolje rezultate od manje konkurentnih, gledano prema ekonomskom rastu, jer su ili lakše prošle kroz krizu ili su se oporavile mnogo brže, ocenili su analitičari Svetskog ekonomsko foruma.
NEMAČKA PRVA U EU, ŠVAJCARCI NEPRIKOSNOVENI
Nemačka je sa indeksom 5,5 i 4. mestom na svetskoj listi najkonkurentnija u EU. Ta zemlja napredovala je za godinu dana za jedno mesto na listi.
Među prvih 10 na listi su i Holandija, koja je peta a godinu dana ranije bila je osma, i Finska koja je skliznula za četiri mesta i sada je 8. Švedska i Velika Britanija su zamenile mesta i u novom izveštaju je Švedska 9. a Britanija 10.
Najveći napredak u unapređenju konkurentnosti u proteklih godinu dana napravile su Španija, Italija, Portugalija i Francuska.
Zahvaljujući reformama usmerenim na unapređenje funkcionisanja tržišta Španija i Italija su napredovale na svetskoj listi za dva odnosno šest mesta pa je Španija sada 33. a Italija 43.
Slična poboljšanja na tržištima proizvoda i rada u Francuskoj, koja je 22, i Portugaliji (38.) nadmašila su slabe performanse u nekim drugim oblastima.
Grčka je ostala na 81. mestu u svetu po konkurentnosti, sudeći po podacima prikupljenim pre nego što je toj zemlji letos odobrena nova međunarodna finansijska pomoć. Ta zemlja je najslabije pozicionirana članica EU na listi.
Kako se ocenjuje u Izveštaju, otežan pristup finansijama ostaje najveća zajednička pretnja za EU i najveća je kočnica za investicije.
Prvu poziciju na globalnoj listi zadržala je Švajcarska, s tim što je ove godine popravila vrednost indeksa na 5,8 sa 5,7 u prethodnom izveštaju.
Na drugom mestu je Singapur a treće su SAD i obe zemlje su ista mesta držale i pre godinu dana. Japan je šesti a Hongkong sedmi, takođe kao i na prethodnoj listi.
Na začelju liste je Gvineja sa indeksom 2,8 dok je tik iznad, na 139. mestu, Čad sa indeksom 3.
MENADŽERI NE DAJU DOBRE OCENE
Direktorka Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN), Jelena Žarković Uzelac, rekla je na skupu menadžera da su prema odgovorima iz ankete, koja je obavljena na reprezentativnom uzorku i koje daju vodeći privrednici iz Srbije, najproblematičniji faktori za poslovanje u Srbiji godinama unazad su pristup finansijskim sredstvima, neefikasna državna birokratija i korupcija.
Ona je dodala da privrednici veoma nisku ocenu daju kvalitetu obrazovnog sistema u pogledu njegove usklađenosti sa zahtevima konkurentne privrede.
"Menadžeri su veoma nisko ocenili mogućnost tržišta rada da zadrži i privuče talentovanu radnu snagu, što je rezultiralo poslednjim mestom za Srbiju u rangiranju 140 zemalja prema ovom pokazatelju", rekla je Žarković Uzelac.
Direktorka FREN-a rekla je da bi Srbija bila mnogo bolje ocenjena kada bi menadžeri bili svesni da se poredimo sa zemljama regiona i dodala da su na primer, ocene iz ankete u Srbiji za 20 odsto niže od objektivnih pokazatelja, dok su u Hrvatskoj i Albaniji iznad statističkih pokazatelja, a u Crnoj Gori jednaki.
Izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera Jelena Bulatović rekla je da su primećeni pozitivni pomaci u efikasnosti pojedinih institucija kao i u makroekonomskoj stabilnosti, koja se ogleda i u kursu koji nema većih oscilacija i izrazila nadu da će se efekti nedavno usvojenih zakona videti već u rezultatima na listi indeksa konkurentnosti sledeće godine.
