On je u pismu naveo da je taj zahtev Kosova neutemeljen sa stanovišta međunarodnog prava, a ocenio je i da su rušilačke metode ISIS-a odavno na sceni u južnoj srpskoj pokrajini. Prenosimo pismo u celini:

Obraćam Vam se ovom prilikom u vezi sa pitanjem od najvećeg značaja za Republiku Srbiju, koje je povod za našu ozbiljnu zabrinutost. Reč je o zahtevu za prijem tzv. Kosova u članstvo Uneska.Ovaj zahtev je neutemeljen sa stanovišta međunarodnog prava i zbog toga, kao i sa političkog i moralnog aspekta, za Republiku Srbiju, apsolutno neprihvatljiv.

Shodno i dalje važećoj i pravno obavezujućoj rezoluciji SB UN 1244 (1999) i Ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu, Kosovo i Metohija je teritorija u sastavu Republike Srbije pod upravom Ujedinjenih nacija. Rezolucija SB UN 1244 (1999) reafirmiše “suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije (sada Republike Srbije) i drugih država regiona" i predviđa “političko rešenje za kosovsku krizu" zasnovano na ovim principima.

Pitanje Kosova i Metohije je i dalje na dnevnom redu SB UN, što potvrđuju redovne, kvartalne sednice SB UN na ovu temu. Takođe, na Kosovu i Metohiji i dalje deluje UN Privremena administracija na čelu sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara UN (UNMIK).

Budući da se Kosovo ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava, evidentno je da nisu ispunjeni elementarni uslovi za razmatranje bilo kog pitanja u vezi sa prijemom Kosova u punopravno članstvo Uneska. To je de facto priznala i sama Priština pokušavajući da izdejstvuje dostavljanje zahteva Unesku posredstvom UNMIK, što je od strane ove Misije UN odbijeno s obzirom na njeno dosledno poštovanje rezolucije SB UN 1244 (1999).
Unesko, kao specijalizovana agencija UN, ima obavezu da se pridržava međunarodnog prava, posebno rezolucija SB UN pod Glavom VII Povelje UN, što uključuje i rezoluciju 1244 (1999).

U tom kontekstu, razmatranje zahteva za prijem Kosova u Unesko bi predstavljao grubo kršenje pravnih pravila nastalih pod okriljem UN radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti i bilo bi u suprotnosti sa članom 25. Povelje UN, u kome se navodi da su "članovi UN saglasni da prihvate i izvršavaju odluke SB u saglasnosti sa ovom Poveljom".

Time bi se stvorio opasan presedan.

Vlada Republike Srbije u punoj meri je posvećena dijalogu između Beograda i Prištine koji se vodi pod pokroviteljstvom EU. U tom procesu mnoga kompleksna pitanja, od izuzetnog značaja za stabilizaciju prilika u regionu i normalizaciju odnosa, su rešena.

Neretko, samo zahvaljujući dobroj volji srpske vlade postizani su sporazumi koji su predstavljali temelj racionalnijih i normalnijih odnosa između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji, iako su ti politički potezi nailazili na veoma negativne reakcije javnosti u Srbiji. Bez obzira na to, ostali smo i i dalje smo čvrsto opredeljeni za dijalog sa kosovskim Albancima i pronalaženje rešenja koja će stabilizovati i normalizovati naše međusobne odnose.

Ipak, o zaštiti spomenika kulture i imovini Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji se, do sada, u Briselu nije razgovaralo.

U tom smislu, jednostrani pokušaji poput zahteva za članstvo tzv. Kosova u Unesku nas vraćaju u prošlost i narušavaju atmosferu podsticajnu za dijalog koji se nalazi u vrlo delikatnoj fazi. Time bi se faktički onemogućilo da se i po ovom pitanju postigne obostrano prihvatljivo rešenje za ovo, za našu stranu, jedno od najosetljivijih pitanja.

Priština nema ni moralno pravo da traži članstvo u Unesko, jer je svojim činjenjem u prethodnom periodu nedvosmisleno demonstrirala da nema ni sposobnost ni volju da ispuni obaveze koje proizilaze iz članstva u ovoj Organizaciji.

Sa ciljevima Uneska nesumnjivo su nespojivi namerno, sistematsko, vandalsko uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika svojih sugrađana, koji datiraju još iz XI veka. Od završetka sukoba 1999. i raspoređivanja međunarodnih snaga, u miru, ukupno 141 srpski pravoslavni hrišćanski objekat potpuno je uništen ili značajno oštećen, a sam Unesko je četiri bisera svetske baštine: manastir Dečane, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i Crkvu bogorodice Ljeviške stavio na Listu svetske baštine u opasnosti.

Na mnogim uništenim objektima još se mogu videti parole tzv. Oslobodilačke vojske Kosova i pretnje Srbima, a u novije vreme i grafiti u slavu organizacije Islamske države, čiji su metodi rušenja kulturnih i verskih objekata, nažalost, odavno na delu na prostoru Kosova i Metohije.

Iz Prištine se ni danas ne mogu čuti reči osude ovakvih sramnih zločina nedostojnih 21. veka, niti ima spremnosti da se njihovi počinioci pronađu i kazne. Uništavanje srpskog hrišćanskog i kulturnog nasleđa nikada nije podrobno istraženo, niti je iko za ove zločine izveden pred lice pravde.

Utoliko, ili naročito zbog toga, licemerno zvuči objašnjenje svih koji kažu da će prijemom Kosova u Unesko, srpska kulturna baština biti bolje zaštićena, jer niko ni iz jedne od srpskih crkava ili manastira, nije tražio ni takvu zaštitu, ni takvu podršku. Naprotiv.

Delovanje Srpske pravoslavna crkve u Pokrajini se odvija u izuzetno teškim uslovima, a pored organizovanog, etnički i verski motivisanog nasilja i uništavanja srpskog pravoslavnog nasleđa, bez presedana u novijoj istoriji Evrope, brojni su i primeri drastičnog ugrožavanja ljudskih i verskih prava, slobode kretanja i rada pravoslavnog sveštenstva i pravoslavnog stanovništva na Kosovu i Metohiji.

U uslovima kontinuiranih pokušaja da se uništi i ukrade identitet i kulturna baština srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, članstvo Kosova u Unesku predstavljalo bi nagradu i davanje uloge lažnog zaštitnika srpskog i hrišćanskog kulturnog nasleđa onim političkim strukturama u Prištini koje u periodu od 1999. do danas, nisu učinile ništa da spreče uništavanje hrišćanskog duhovnog i kulturnog identiteta jednog evropskog naroda i nasilnog brisanja tragova vekova njegovog postojanja na prostoru Kosova i Metohije.

Srbija svojim dosadašnjim postavljanjem je pokazala svoju punu posvećenost rešavanju svih otvorenih pitanja sa Prištinom mirnim putem i kroz dijalog. Srbija je protiv svake politizacije rada Uneska kao organizacije čija bi misija trebalo da bude promovisanje saradnje među državama kroz obrazovanje, nauku i kulturu.

Na kraju, mi jesmo mala zemlja, i teritorijalno i po broju stanovnika, nemamo političku moć kojom možemo da se suprotstavima onima koji sponzorišu ulazak Kosova u Unesko, ali je naša obaveza da celokupno čovečanstvo upoznamo sa protivpravnim i nemoralnim merama koje se protiv naše zemlje preduzimaju i time, ako ništa drugo, odbranimo istinu i ponos svih pravdoljubivih naroda u svetu, navodi se u pismu premijera Vučića.