Vođe Evropske unije prihvatili su da razmotre zahtev Turske da joj se odobri tri milijarde evra za zbrinjavanje preko dva miliona izbeglica, s tim da Ankara obezbedi da imigranti preko Turske više neće neometano prolaziti u Grčku i dalje
Evropske vođe su na završetku zasedanja usvojili i hitne mere za jačanje nadzora spoljnih granica, uvođenje graničnih punktova za popis i odvajanje ratnih izbeglica od migranata iz materijalnih razloga.
U zaključcima prošle noći završenog zasedanja se kaže da se moraju "delotvorno i operativno sprovesti zaključci ministarske konferencije o istočnom Sredozemlju i zapadnobalkanskom putu (migranata), uz poseban naglasak na uređivanje priliva emigranata i bitku protiv mreža organizovanog kriminala".
Šefovi država ili vlada Unije su takođe potvrdili dogovor da se odobre "garantni fondovi" od po milijardu evra za zemlje u okruženju ratom zahvaćene Sirije i afričke zemlje odakle najviše dolaze ekonomski migranti.
Kako su preneli izvori zasedanja šefova država ili vlada EU, koji su odlučili da prošle noći završe, inače i za danas planirano zasedanje, prihvaćen je akcioni plan EU - Turska kojim bi EU pokrenula dijalog s Ankarom o viznoj liberalizaciji i sporazumu o vraćanju imigranata u Tursku, a pospešeni će biti i pregovori o članstvu EU - Turska.
Lideri EU su naveli da se sve mora učiniti kako bi se naročito s afričkim zemljama južno od Sahare, kojima će EU dati finansijsku i stručnu pomoć, obezbedila efikasna saradnja u sprečavanju priliva ilegalne imigracije i obaveza da te zemlje prime nazad migrante koje EU zaustavi na svojim granicama ili ih vrati sa svoje teritorije.
U zaključcima se ukazuje na to da su sukobi u Siriji ključni uzrok pritiska migranata i navodi da "Asadov režim snosi najveću odgovornost za 250 hiljada žrtava u tom sukobu i miliona raseljenih lica".
Dodaje se i da se "žiža napora mora usredsrediti na bitku protiv "daeša" (arapski naziv za ekstremiste tzv. Islamske države) i druge od UN označene terorističke grupe, i to jedinstvenom strategijom i političkim procesom na temelju Ženevskog saopštenja iz 2012".
Lideri EU su naglasili da se mora naći političko rešenje za krizu u Siriji "gde mira na može biti uz sadašnje vođstvo i sve dok legitimne težnje svih delova sirijskog društva ne budu zadovoljene".
Oni su izrazili "zabrinutost zbog angažovanja Rusije" u Siriji, ali su podvukli da u traženju političkog rešenja za sirijsku krizu moraju učestvovati i Rusija i Iran.
