Diana Dabetić: Programerka koja bije za zlato

Diana Dabetić, 25-godišnja devojka iz Beograda, napravila je nešto o čemu sanjaju mnogi sportisti. A sve je počelo gotovo slučajno...

Pre nepune tri godine, odlučila je da ode na kik-boks trening. Pre toga trenirala je tenis i rukomet, a roditelji se, isprva, nisu saglasili sa idejom da se bavi nekim borilačkim sportom, jer "nije to za devojke".

Ipak, nije ih poslušala. Ili, da kažemo, srećom, nije ih poslušala!

Dakle, 2013. godine Diana Dabetić je otišla na kik-boks trening i njen trener Nenad Ćelap je odmah prepoznao talenat.

"Oduvek sam obožavala borilačke veštine, aII roditelji su bili protiv. Međutim, otišla sam na trening a Nenad mi je rekao: 'E, stvarno si talentovana, hajde odmah da ideš u takmičarsku grupu'. Malo sam oklevala, ali sam mu rekla da može, ali ne bih da se takmičim. Ali, on me je nagovorio da izađem i takmičim se na Prvenstvu Beograda 2014. godine. I... osvojila sam ga", kaže Diana za MONDO.

Posle Prvenstva Beograda, osvojila je i Prvenstvo Srbije, potom Prvenstvo Balkana (u dve discpline: K1 i lou-kik), a na Svetskom kupu je osvojila srebro i tako je uspela da izbori mesto u reprezentaciji Srbije.

Pre nekoliko dana postala je svetska šampionka! I to posle samo 12 borbi u životu!

Na Svetskom prvenstvu, koje je održano u Beogradu, imala je tri borbe: u četvrtfinalu proiv Kazahstanke, u polufinalu protiv Hrvatice i u finalu je savladala Marokanku.

"Jeste veliki uspeh, jer sve ostale devojke se bave ovim sportom godinama, još iz juniorskih dana, kada su imale 14, 15 godina. Svaka ima između 50 i 100 mečeva, a ja sam do sada imala samo 12, sa ovim svetskim ukupno 15", kaže uvek nasmejana Diana.

Ona ima i (neobičnu) naviku da se uopšte ne informiše o protivnicama. Zašto?

"Ne volim da znam da se ne bih uplašila (smeh). One su sve iskusnije od mene. Eto, slučajno sam pre borbe sa devojkom iz Hrvatske saznala da je bila svetska juniorska prvakinja iz Riminija. Kad sam to čula, uplašila sam se, pomislila sam: 'Jaaaaoj, ona je svetska prvakinja', ali uspela sam da je savladam", priča Diana.

Ova devojka, nesumnjivo, ima veliki talenat, ali kaže i da su je naporan rad i volja odveli do uspeha. I još jedna, bitna stvar.

"I u prethodnoj i u sadašnjoj firmi imala sam veliko razumevanje i podršku kolega", ne prestaje da se zahvaljuje Diana koja je po zanimanju programer.

"Svih ovih godina sam radila osam sati i onda potom na trening koji traje sati po-dva. I tako svaki dan. Da nije bilo ljudi koji su me podržavali u firmama, ne bih izdržala taj tempo. Uvek sam imala podršku". 

U prethodnoj firmi Wireless Media kolege su joj uvek davale podršku na poseban način - svaki put kad bi se sa nekog od nabrojanih takmičenja vraćala sa medaljom kolege sa posla bi joj davali posebna odličja, koja su sami pravili - kovanice novca, sa ogrlicama, koje bi joj kačili o vrat. Do sada su to bile kovanice od 5 dinara, a kad se vratila sa svetskim zlatom - kovanica od 20 dinara!

Kako sada reaguju roditelji?

"Oni su sada presrećni, plakali su kad sam im javila da sam postala svetski prvak. Čim sam završila takmičenje dotrčali su u halu 'Pionir'. Sestra mi je uvek bila najveća podrška, bez nje, čini mi se, ne bi bilo ništa od ovoga", kaže Diana.