Kad sam bila mala, dešavalo mi se da pitam roditelje zašto neki njihovi prijatelji nemaju decu. Pritom, pričamo o periodu kad sam bila BAŠ mala, i kada sam to pitala iz naivnosti, vodeći se logikom - često svraćaju, a ne povedu nikakvu decu da se igramo, pa meni bude malo dosadno, još ako izvade gitaru da se uz vince prisete hitova iz mladosti, kuku, zabavnije mi je kad dođu oni koji imaju decu.

Jasno su mi stavljene do znanja dve stvari.

1. Neki ljudi ne žele decu, neki ne mogu da ih imaju iako ih žele najviše na svetu. Neki ih jednostavno nemaju još, ali će ih možda imati, to je na njima. I najstrašnije, neki od njih su ih imali. Više ih nemaju.

2. Nikad, ali nikad, da ne pitam te ljude lično zašto nemaju decu, jer je to iz svih gore navedenih razloga izuzetno nepristojno pitanje. Možda će im biti neprijatno, ili još gore, možda ću ih rastužiti. A prijateljima to ne bi trebalo priređivati samo razgovora radi.

Dok sam bila klinka, to pitanje je bilo poistovećeno sa "zašto mi niste doneli čokoladu", "zašto vi živite u kući a mi u stanu", itd, a kako sam odrastala pridružilo se grupi pitanja kao što je "kolika ti je plata". Dakle, intimno, nepristojno i kao takvo se ne postavlja.

I ja nikad ne postavljam pitanje "zašto nemaš decu". Ali ga meni itekako postavljaju.

I to, da stvar bude još luđa, uglavnom nepoznati ljudi. Dakle, neću ga, makar ne tim tonom i tačnom konstrukcijom, čuti od ljudi koje smatram bliskim. Dakle, ne moji ili roditelji mog supruga, rodbina, ili bilo ko od prijatelja, kolega ili poznanika.

Rečenice "pa je l' razmišljate o bebama", "jao zamisli da i ti rodiš blizance, dva u jedan" (pošto postoje određene indikacije u porodičnim stablima da bi moglo biti tako), su potpuno druga priča. Tako će vas pitati ljudi koji će zapravo doći da vide vaše eventualno dete, možda će ga i pričuvati, sigurno će se igrati sa njim, i OBRADOVAĆE se i zbog bebe i zbog vas dvoje.

Ljudi koji pitaju "zašto nemaš decu" nekako isijavaju nezadovoljstvo. Izneverili ste očekivanja zajednice i društva, i ponajviše ste izneverili njih. Kako se samo usuđujete!

Nebitno što se ne poznajete.

Nedavno mi je to pitanje postavila starija žena u jednom poslovnom okruženju, u kom bi, jelte, trebalo voditi poslovne razgovore.

"A zašto? Nećeš ili ne možeš", potpitanja na koja, izgleda, ima iskonsko pravo da dobije odgovor, a koja su makar meni bila ekvivalentna tome da mi je gurnula savršeno lakirani, dugi, špicasti nokat u oko.

Sledeća situacija je bila sa ženom na stanici prevoza, sa kakvom ste sigurno svi razgovarali u nekom trenutku u životu. Počelo je od "ide li taj bus, devojčice, jesi li možda poslala onu poruku", a doguralo do TOG pitanja. Sa savetom.

"Pravi ih što pre, šta čekaš, obavi to!"

Stvari koje bi trebalo da "obavim" su, recimo danas, odlazak na posao, jedna mašina belog veša i kupovina novih crnih helanki pošto sam uspela da ih pocepam. Svakako ne nešto kao što je pravljenje beba.

Obe su od mene dobile isti odgovor.

"Sigurno se i Vi slažete da je to pitanje nepristojno?"

Uz osmeh, pogled pravo u oči. Pa nek' se vodi i kao "britanska uvreda", odnosno princip po kojem stavite nekome do znanja da je uradio nešto pogrešno i istovremeno ga pozovete da se složi sa vama.

Razgovori su dalje tekli u dva pravca. Gospođa na stanici je ukapirala, malo se nasmešila, pomazila me po ramenu i rekla "ma, ima vremena, uživajte vas dvoje zajedno". I zaplovila u odiseju o svom životu, kojom smo prekratile čekanje busa, a zaista se oteglo.

Druga gospođa se, međutim, uvredila - "što nepristojno?!"

Zato, gospođo, što me pitate nešto što ima veze sa mojim životom, zdravljem, porodicom, ljubavlju, biologijom, pravom na donošenje sopstvenih odluka o svemu navedenom, pa čak i organizacijom i finansijskim sposobnostima, u današnje vreme. Ne samo mojim, već i mog supruga.

Zato što želite da znate sve o tome, a sigurna sam da ne znate ni kako se zovem a kamoli prezivam, kao što ni ja ne znam za Vas.

Zato što mislim da to, u situaciji kada se dvoje ljudi ne poznaju, ne bi trebalo da bude usputni konverzacijski gambit kao što je, recimo, kakvo je danas vreme. Možemo o tome da je neobično toplo za novembar, o ovulaciji, broju spermatozoida i ostalom - jok.

Zato što mi je to isto kao da ste me pitali koliko suprug i ja na kraju meseca imamo para na gomili, da li se svađamo i oko čega, koliko često imamo seks i ko od nas više voli da je gore.

I jeste, "deca puna maaašte, deca su ukras sveeeta", i najveće bogatstvo, i to sve stoji, ali ni kao takva nisu tema za razgovor između nas dve.

Zato što bih isto ovako reagovala i da me zateknete kako vodim dvoje dece za ručice, a Vi me pitate zašto IMAM decu.

I stoga, odbijam da Vam odgovorim.

Pošto volim da na određena, česta pitanja uvek imam spreman isti odgovor, odlučila sam da to bude moj. Ali, pošto prokleta ljudska rasa voli da preispituje već vođene razgovore i udara sebi mentalne ćuške pod parolom "trebalo je da kažem nešto drugo", razmišljam da li je ovo možda previše direktan, neprijateljski nastrojen ili kakav već odgovor.

Zato tražim mišljenje od drugarica koje su u istoj ili sličnoj situaciji.

Prva na tapetu je jedna bez dlake na jeziku, za koju mislim da ima još manju toleranciju na gluposti od mene. Njen odgovor je - brutalan.

"Kad me pitaju neki levi ljudi? Ja im kažem da sam bila strašno bolesna, da su mi sve unutrašnje organe povadili, da sam jedva živu glavu izvukla i da ne mogu da imam decu", sleže ona ramenima.

Zagrcnula sam se kafom.

"Ali, to nije tačno? Mislim, bre, hvala Bogu pa nije tačno?"

"Pa šta? Šta ženu u redu u pošti briga da li je tačno ili nije?"

Zaista, šta je briga. Realno, celog života slušam "postavi glupo pitanje, dobićeš glup odgovor". Eto još jednog dokaza.

Sledeća na redu je drugarica koju smatram za najvaspitaniju i najpristojniju osobu na svetu. Ona mi otvara oči.

"A, pa nije to ništa! Prvo slušaš to, a onda kad dobiješ dete, ide pitanje - a kad će drugo?"

Pa majku mu, je l' moguće? Ima li kraja tim ljudima? Tom dugačkom redu namrštenih inspektora, uglavnom u suknjama, sa lupama u ruci, koji viču - "daj matericu da zavirimo, a i taj tvoj neka ti se spremi, on je sledeći!"

"I šta im ti odgovoriš?"

"Odgovorim im - kad ti kažeš"

Opet sam se zagrcnula, ovog puta od smeha.

Dakle, ako imate ovaj problem, možete da se izborite sa njim na jedan od nekoliko načina. Možete direktno da kažete da ne želite da razgovarate o tome. Možete da masno slažete kako biste nekoga skinuli s vrata. Možete takođe da se diskretno i ironično našalite. Možete, što se mene tiče, i da odgovorite stoprocentno iskreno i opširno. Cela stvar je zapravo vaše pravo i izbor.

Naravno, možete i da nam napišete u komentarima kako se vi nosite sa ovim, ali i drugim pitanjima koja zadiru u intimu.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.