Crveni končić oko ručnog zgloba i danas nose, najčešće deca, ali i trudnice, majke, kao i neke slavne osobe i veliki broj vernika zbog njegove nikad dokazane moći da “odvrati” lošu sreću koja dolazi od "zlih očiju".

Naši stari od davnina veruju da crveni konac može da spase i zaštiti od bilo kog uroka.

Mnoge kulture širom sveta veruju da putem misli ili putem zavidnog pogleda, osoba može da naškodi drugoj osobi uzrokujući joj bolest, ozledu ili čak smrt. Urok je, kako se smatra, "strela koja izlazi iz duše zavidnika i urokljivca prema onome kome zavidi i nekada ta strela pogađa, a nekada promaši". 


Prof. dr Vesna Marjanović, predavač etnologije folklora na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi i profesor etnologije na Novoj akademiji umetnosti, kaže da je u našem narodu važilo da sve što je različito od onoga što propisuje zajednica može da naudi - ako ljudi idu noću urokljivi su, ako imaju grbu, bilo kakvu anomaliju na telu već su obeleženi- bradata žena, žena sraslih obrava, žena sa brkovima.

“Sve su to naravno stereoptipi. Verovalo se da su urocima najviše podložna deca koja nisu prošla socijalizaciju i nisu postala legitimni članovi, odnosno nisu kršteni, pa je tu uvek kum koji preuzima zaštitnu ulogu“, ističe Marjanović u razgovoru za MONDO.

Ona kaže da se verovalo da je urocima podložno sve što je bitno i važno.

“Porodica kao porodica, pogotovu ona koja izgubi jednog svog člana - ona postaje i nečista. Kada prođe godinu dana i pokojnik uđe u zajednicu predaka, onda je ispunjeno sve što zajednica nalaže. Izlazi se iz 'ritualne nečistoće' i tada je porodica bezbedna. Stoka, blago, sve što je bitno za egsistenciju može biti podložno urocima", objašnjava prof. dr Marjanović.

"Pre nekoliko godina negde u zapadnoj Srbiji pričala sama sa čovekom koji mi se žalio kako krmača nije mogla da doji prasiće. Rekao mi je da je to 'urađeno'. Na Tari mi je jedan zduhač rekao kako nestaje čitav snop sena i kako biva prebačen sa jedne obale na drugu u toku noći. I on veruje u to, zaista."

"Imate priče od pre 10-ak godina da mladi kada se oblači svekrva treba da proturi jaje kroz nedra - ako se ono odmah razbije, ona će se lako poroditi i biće plodna.Tako mi je u Krupnju, gde sam bila u jednoj porodici koja nema dece, žena rekla da ju je urekla svekrva jer joj je dala je tvrdo kuvano jaje da proturi kroz nedra“, priseća se prof. Dr Marajnović i naglašava da su i težak život i kriza uticali na to da ljudi počnu da se vraćaju mitološkim običajima, pa da se oni pojavljuju u čak arahaičnijim obliku nego pre.

ZAŠTO BAŠ CRVENA BOJA?

Naša sagovornica ističe da crvena boja nije slučajno odabrana, jer ona je boja života, boja krvi.

“Odakle nama taj arhaizam? Pa neki kažu da je došlo za Turcima, ali je važno reći da je crvena boja i panevropska i da znači isto tako život. Samim tim je i dobra zaštita protiv svih uroka jer uvreženo je mišljenje da kada se podstiče život, tj, krv ne može se nauditi“, objasnila je profesorka.

Kako kaže, najviše je ostalo da se detetu po rođenju veže crveni konac. Nekada je bila bitno da to bude crvena vunica, jer je vuna bila povezana sa mrtvima, precima - od pretka se očekivalo da čuva tog novog člana.



Krajem devedestih, crveni konac postaje popularan među muzičkim i filmskim zvezdama u SAD-u kao što su Madona, Majkl Džekson, Rozi Odonel. To se prenelo i na mlađe, pa crveni konac nose i Ešton Kučer, Britni Spirs, Dejvid Bekam, Avril Lavinj i mnogi drugi. Inače, ova pojava se povezuje sa kontraverznim Kabala centrom Filipa Berga.

Crveni konac je, kako se verovalo, samo jedan od načina da se osoba zaštiti od uroka. U našem sledećem tekstu čitajte o tome kako su se u Srbiji sve deca štitila od zla, a mnogi od običaja i danas se praktikuju, kako u zapadnoj i južnoj Srbiji, tako i u neposrednoj blizini Beograda.