Barselona za početnike: OVO treba da vidite (FOTO)

Mas que un club, slogan je jednog od najvećih fudbalskih klubova na svetu - Barselone. Znači: "Više od kluba". Ako mene pitate onda je grad Barselona mas que un ciudad ili "Više od grada".

Za nekoga ko je prvi put u Španiji, samim tim i u Barseloni, malo je reći da me je prestonica Katalonije oduševila. Grad koji ima sve! Atmosfera kosmopolitskog grada, lepota, položaj, umetnost, trgovi ("milion" trgova!)...

Što bi rekao moj prijatelj, koji je već nekoliko puta bio u Barseloni, i koga sam pitao za preporuke: "Barselona je kompletno lep grad, gde god da kreneš u širem centru - sve je lepo i zanimljivo, nećeš da pogrešiš".

Bio je u pravu!

SMEŠTAJ - Kao i put do Barselone i smeštaj treba da obezbedite ranije, preko interneta. Preporučio bih vam da odsednete u ili oko Avenije Parelel (hoteli sa dve zvezdice su vrlo pristojni), u nekim hostelima u Gotskoj četvrti ili u privatnom smeštaju (ako vas ima više - to vam se itekako isplati). Ako uzimate hotel, treba da znate da se u pojedinim doručak posebno naplaćuje (i to 15, 16 evra!), što nikako nemojte da uzimate, jer su svuda pekare sa odličnim pecivom. (korisni linkovi: www.u232hotel.com, www.hotel1898.com,www.b-hotel.com, www.hotelparalel.com)

Obuli ste udobnu obuću? OK, vreme je da krenemo u obilazak ovog spektakularnog grada. A treba sačuvati snagu i svežinu za ono što vas očekuje uveče :)

Podelio sam ovu virtuelnu turističku šetnju Barselonom u nekoliko celina, odnosno "krugova". Važno je znati da ono najvažnije što treba da vidite u Barseloni može da "stane" u nekoliko dana, ali optimalno je pet, šest dana.

CRVENI KRUG - Brdo Monžuik. Počinje od Placa Espanja, sa prelepim dvorcem pa sve preko palate San Đordi i Miroovog muzeja do padine ka moru. Celo brdo je, zaista, fascinantno. Tu je i žičara. Zapravo dve žičare - jedna koja vas vodi na vrh brda, do nekog dvorca (stanica se nalazi odmah posle muzeja Đoana Miroa), a druga vodi od Monžuika ka moru. Upozoravali su me da brdo ne može celo da se obiđe peške. OK, u pravu su, ali uspeo sam da obiđem baš dobar deo, uključujući sjajni Pueblo Espanjol (u prevodu: Špansko selo), koji je zapravo Španija u malom i predstavljeni su svi regioni i njihovi zanati i znamenitosti. Ulaz u Pueblo Espanjol je 12 evra (za odrasle), za decu je 7 evra. Noćna poseta Pueblu Espanjol je 7 evra. Tu je i Olimpijski kompleks, sa tornjem koji nosi ime čuvenog arhitekte Kalatrave i olimpijski stadion, nekadašnji dom FK Espanjola (u kojem su igrali i igrači iz Srbije poput Save Miloševića, Milana Lole Smiljanića...). Pueblo Espanjol je na jednoj strani brda, pa se polako vraćate ka Olimpijskom kompleksu, da biste došli do muzeja Đoana Miroa, jednog od nekoliko najznačajnijih umetnika iz ovog grada (ulaz je 11 evra). Zaboravih: kada krenete od Placa Espanja ka Monžuiku, dolazite do palate do koje se penjete POKRETNIM STEPENICAMA. Eh...

Kad ste već kod Place Espanja obavezno iskoristite priliku da se liftom popnete na tržni centar Arenas de Barcelona. Vožnja liftom je jedan evro, a popnete se na vidikovac i imate sjajan pogled na grad. Kad malo bolje razmislim, sa svakog mesta imate sjajan pogled na grad! U tom tržnom centru možete da "natrčite" i na jeftiniji komad odeće ili obuće nego na drugim mestima u gradu, a i da jedete takođe po pristupačnim cenama. U tom tržnom centru, ali i na drugim mestima (recimo u Pueblo Espanjol), možete da gledate flamenko šou i da obiđete muzej flamenka i koride. U zavisnosti od toga da li ćete i nešto da popijete i pojedete cene ovog jedinstvenog doživljaja kreću se od 30 do 50 evra (po osobi).

Pogledajte foto-galeriju

ŽUTI KRUG - Dovoljno je reći Sagrada familija. Počeo je da je gradi Antoni Gaudi, arhitekta, umetnik, naučnik, vizioniar. Barselona je, može se reći, Gaudijev grad. Voleo je prirodu, životinje, što i jeste bila njegova inspiracija da počne da pravi impozantan objekat Sagrada familija. Ali, koliko je on bio vizionar, toliko su bili i oni koji su mu dali "odrešene" ruke da pravi nešto neobično. Mada, istina je da je stanovništvo tog dela Barselone samo želelo da se napravi crkva gde bi mogli da se mole. Gaudi je spiskao taj novac, pa je tražio još i još... Na kraju ti mučenici nisu ni doživeli da se prekrste u crkvi.

Utisak koji imate kad prvi put vidite ovu crkvu jeste da su tvorci filmskog serijala "Gospodar prestenova" baš pokrali ideje od Gaudija za Mordor ili za Minas Tirit, a isti utisak imate i kad obiđete park Guelj (o njemu malo kasnije). Ko je rekao hobiti?

Ulaz u Sagrada familiju je 20 evra, ali za sve muzeje, pogotovo za Sagradu moja topla preporuka je da obavezno unapred kupite kartu (online) i da je odštampate i taj papir ponesete sa sobom, razume se, jer ćete dobiti tačno vreme kada možete da uđete u ovo velelepno zdanje. Koristan sajt  www.sagradafamilia.org

Pogledajte foto-galeriju Sagrade

Kad završite obilazak Sagrade (a trebaće vam otprilike dva sata), predahnite uz kaficu sa pogledom na Sagradu, a onda bi bilo dobro ako ste se tako organizovali da spojite i obilazak parka Guelj, još jednog Gaudijevog remek-dela.

Pogledajte foto-galeriju parka Guelj

Ulaz u park Guelj je sedam evra (opet preporuka da platite ulaz ranije, online putem), a ako vas "ubode" vreme (kao što je mene poslednjih dana 2015. godine - temperatura oko 20 stepeni Celzijusovih), onda ćete doživeti sjajno iskustvo, rečju nirvanu. Park je ogroman, ima dovoljno mesta za kuliranje (iako turisti sa raznih kontinenata bukvalno preplave ceo park). Do parka Guelj se dolazi metroom (zelena linija), stanica Leseps. Onda vas čeka fina šetnjica, sa sve usponom, ali ne očajavajte - i tu su stavili pokretne stepenice!!!

Nagrada za uloženi trud što ste se domogli parka, čeka vas unutra. Savršen pogled na Barselonu i Sredozemno more, kuliranje, kafa, sokovi, lokalni bend koji je ultra raspoložen za svirku... Prosto vam se nikada ne izlazi odatle! (Koristan sajt www.parkguell.cat)

PLAVI KRUG (Eixample). Kada ste završili obilazak parka, spustite se pešaka do avenije Dijagonal, a onda ulazite u jedan od najlepših delova grada (mada je jeres tako rangirati lokacije u Barseloni). Kroz centralni deo ovog kruga prolazi dupla avenija Passeig de Gracia (Paseđ de Grasija) koja obiluje fancy, luksuznim i skupocenim radnjama (ali, što da ne "parite" oči!), a u poprečnim ulicama ima gotivnih restorana, pekara i kafea. Paralelno sa tom avenijom je Rambla de Catalunya (Rambla de Katalunja) koja je takođe puna radnji, ali sa normalnijim i pristupačnijim cenama (ne, to nije ona čuvena ulica La Rambla). U tom kraju su i čuvene Casa Mila (Kaza Mila) i Casa Batlo (Kaza Batlo). Ulaz u Kaza Batlo je 21,5 evro (da, naravno da treba da kupite kartu pre puta, online).

Dosta je bilo obilazaka muzeja! Vreme je za kasni ručak ili večeru i "napad" na tapase, paelje, vina (sangrija!), piva...

Dakle, avenijom Paseđ de Grasija spuštate se pravo na Placa Katalunja koja je velika i lepa, okružuju je velike robne kuće (recimo, Il Corto Ingles). Odatle se spuštate ka moru i ulazite direktno u Gotsku četvrt.

ZELENI KRUG - Gotska četvrt. Apsolutno moj favorit što se tiče Barselone (uz Guelj)! Ovaj deo ili kvart je priča za sebe - uske uličice, prepuno gotivnih barova, bistroa, restorančića, naravno ima i radnji, ali niste zato tu. Nećete pogrešiti bilo gde da sednete, ali moja preporuka je restoran "Čador" (Xador), gde možete da pojedete paelju (sa morskim plodovima, ili sa kobasicama, ili mešano...) za 10 evra. Porcija može da zasiti dve osobe, mada... Naravno, možete da nađete i druge đakonije (obavezno probajte biftek)... Preporučio bih vam i "Sansi bistro" ili neki u blizini... ma, nećete pogrešiti!). Pazite se samo - porcije su male, ali iako će vam se činiti da vam neće biti dovoljno, verujte da vas zasite. Problem je što smo mi navikli da se "ubijemo" maminim sarmama, podvarkom, mesištima, pa su nam sve porcije male i nedovoljne... :)

U okviru ove četvrti se nalazi i čuvena La Rambla koja je takođe prepuna radnji (u njoj je i zvanična radnja Real Madrida!), diskoteka, kao i "prijateljica noći", koje vas pozivaju da se u intimnoj atmosferi "družite". Ne bih vam preporučio, a kad odete videćete i zašto. Uzgred, u tom kraju je i čuvena pijaca Bokerija, sa raznim katalonskim proizvodima (suhomesnato, slatkiši... ma šta god vam padne na pamet).

S obzirom na svoj romantičarsko-gotski izgled, Barselona je često inspiracija za mnoga književna dela. Tako je postala "domaćin" radnji dela Karlosa Ruisa Safona, koji je najpoznatiji zbog knjige "Senke vetra", a ovo delo magičnog realizma je odličan način da se sa Barselonom upoznate na jedan čudnovatiji način - putem priča likova iz knjiga!

LJUBIČASTI KRUG - Barseloneta, more, plaža... Ceo jedan dan ostavite za kuliranje u ovom delu Barselone. Možete da vozite bicikle, motorne trotinete ili sitne motore, da ležite na pesku, da sedite u mnogobrojnim restoranima, da prošetate pored Sredozemnog mora ili da odete do žičare koja će vas odvesti do Monžuika. Ako se odlučite za šetnju duž plaže spremite se na nekih pet kilometara pešačenja. Naravno, pod uslovom da niste u Barseloni leti, jer će vam tada samo biti na pameti da se bućnete u vodu.

Pogledajte fotografije plaže Barseloneta

FK BARSELONA - Ako ste zagriženi ljubitelj fudbala, pretpostavljam da će vam poseta stadionu Nou Kamp i muzeju Barselone biti visoko na listi. Ja nisam neki fan španskog fudbala, niti tamošnje atmosfere na stadionu, a ne volim ni potpunu komercijalizaciju ovog sporta, a Barselona mi je visoko na listi klubova koje smatram biznisom a ne fudbalom. Ipak, tog 30. decembra 2015. godine Barselona je bila domaćin Betisu. OK, odlučio sam da ipak odem do stadiona, a prethodno sam se raspitao za cene karata - od 53 do 650 evra! Ova najskuplja, valjda vam omogućava da sedite sa Mesijem na klupi kad je povređen :)

Kao što sam i pretpostavio, atmosfera je vrlo mlaka. Metro koji vodi do stanice Les Corts pun, a u njemu jedni do drugih sede navijači Barselone i Betisa (bolje da kažem simpatizeri) i ćaskaju, smeju se. Kada reka navijača izađe iz metroa, idu u gotovo pa tišini do stadiona. Oseti se miris marihuane (česta pojava u Barseloni :)) i to je to. Nisam imao želju da uđem, a nije me ni nešto preterano zanimao rezultat. Ceo grad je u znaku ovog kluba i to takođe ne volim. Po običaju, potražio sam neka obeležja "manjeg" kluba, u ovom slučaju Espanjola. Samo na DVA mesta, u dve prodavnice u gradu sam ih našao, a slikao sam i autobus Espanjola, što je zaista bila atrakcija (bar meni!) u gradu u kojem možete da vidite Katalonce, Francuze, Japance, Engleze i pitaj boga odakle se sve kako se šetaju u dresovima Mesija, Nejmara, Suareza... Mwah!

U svakom slučaju, oni koji su bili na stadionu i obišli muzej kažu da je osećaj neponovljiv. Barselonin muzej je, inače, drugi najposećeniji u ovom gradu! Muzejska tura podrazumeva i obilazak terena, svlačionica, VIP loža i prostorija, press sale...

FIGERAS (Figueras) = SALVADOR DALI - Kad kažete Barselona, pomislite na Mesija, možda na Gaudija, ali svakako i na Salvadora Dalija. Ako ste već u Barseloni, ne propustite priliku da "skoknete" do Figerasa, živopisnog, pitoresknog gradića na oko 130 kilometara od Barselone. Do njega se stiže jednostavno i udobno - brzim vozom, koji je za "nijansu" brži i bolji od onog koji ide na relaciji Beograd - Bar. Naravno da se šalim! Ovakav Voz je za nas mislena imenica. I zato 32 evra (povratna karta - dakle 16 evra u jednom pravcu) uopšte vam ne izgleda mnogo. Ovakvim vozom mogao bih odavde do Argentine, bez problema.

Zašto baš do Figerasa? Tamo je muzej Salvadora Dalija koji, iako niste baš ljubitelj umetnosti, pogotovo ne nadrealizma, treba da vidite. "Nadrealizam - to sam ja", bio je jedan od slogana Dalija, koji baš i ne bi bio popularan ovih dana u Kataloniji zbog svoje naklonosti prema Frankovom fašizmu. Ali, Katalonci ga ne daju i čuvaju ga. A i zarađuju od njega!

Dakle, krećete do Figerasa - od svog smeštaja (hotela/hostela) dođete metro stanice (zelena linija metroa) Sants Estacio. Reč je o glavnoj železničkoj stanici u Barseloni. Tu kupite kartu za Figeras (možete na šalteru ili elektronski), a onda udobna vožnja od oko 50 minuta do Dalijevog muzeja. Na železničkoj stanici u Figerasu čeka vas šatl-bus, koji će vas za 1,70 evra po osobi odvesti pravo u centar. Tu ćete se vrlo lako snaći, jer svi znaju gde je Dalijev muzej, a i sve je lepo označeno.
Ako mene pitate Dali se baš kvalitetno zezao u svom životu. Recimo, kad bi mu nedostajalo novca on bi se potpisivao na salvete i prodavao. A u svojoj omiljenoj kafani pio je "na crtu" i kada je umro ostao je dužan bogatstvo gazdi lokala. Nije mu ostavio nijednu jedinu sliku. 

Kao i za sve ostale muzeje, i ovde je preporuka da obezbedite karte ranije (online) - ulaz u muzej je 12 evra po osobi. Muzej radi od 10.30 do 18 časova (od 1. oktobra do 30. juna), odnosno od 09 do 20 časova (od 1. jula do 30. septembra). (koristan link: www.salvador-dali.org). Ne bih vam mnogo otkrivao i govorio o muzeju i šta ćete tamo naći, ali obavezno ponesite sitne evra (20, 50 centi, 1 evro)... Trebaće vam :)

Pogledajte foto-galeriju iz Dalijevog muzeja

Možda podjednak utisak kao Dali i njegov muzej, na mene su ostavile dve simpatične starije gospođe u lokalnoj pekari. Naručio sam kroasane i dve kafe, najpre na engleskom, potom na francuskom, koji im je "poznatiji" s obzirom na to da je Francuska veoma blizu i najviše turista dolazi iz Francuske.

"Aaaa, vi ste Francuz?", upitala me je jedna od njih, vedra i nasmejana iako je bilo tek prošlo 8 sati i tek se razdanilo.

"Ne, nisam", odgovorio sam uz osmeh.

"Onda ste Englez!", ubacila se druga.

"Ne, nisam ni Englez", dodatno sam se nasmejao.

"Pa, odakle ste onda?", nakon što su čule jezik koji im "vuče" na ruski, ali i ne baš.

"Iz Srbije", dobile su odgovor.

"Iz Srbije!!?? Jaoo, divno! Ali, to je baš daleko (muj lejos, muj lejos)", ponavljala je, ali sa neskrivenim oduševljenjem.

Kada je izlazila iz svoje pekare da obiđe "parohiju", što joj je, pretpostavljam, dnevna rutina, veselo nam je mahnula: "Srećna vam nova godina, deco!".

"Feliz Navidad! Bon Nadal!", uzvratio sam joj, sa željom da opet jedem na istom mestu ukusne kroasane.

***Ako vam je potreban dodatni savet ili preporuka, napišite u komentarima, trudićemo se da vam odgovorimo.