U postupku rehabilitacije Nikole Kalabića, u Višem sudu u Valjevu, u petak su istoričar dr Bojan Dimitrijević i književnik Miloslav Samardžić potvrdili da do sada nije pronađen nijedan pisani trag o presudi kojom je posle Drugog svetskog rata osuđen i za narodnog neprijatelja proglašen komandant Gorske garde Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Zahtev za rehabilitaciju Kalabića Višem sudu u Valjevu podnet je pre četiri godine, a novo ročište zakazano je za 1. mart.

Na narednoj raspravi u postupku koji vodi sudija dr Dragan Obradović, trebalo bi da budu izvedeni još neki dokazi, ako ih predloži zastupnik države - zamenik višeg javnog tužioca. Posle toga, slede završne reči i odluka suda.

”Sva saznanja o mom dedi stekla sam iz priča majke i bake. Velike smo probleme u životu imale moje ćerke i ja zato što smo njegovi potomci”, rekla je za “Večernje novosti” Vesna Kalabić, unuka Nikole, koja je podnela zahtev za rehabilitaciju, a tokom postupka je svoje venčano Dragojević promenila u dedino prezime.

Kalabić se na Bukulji 1941. godine pridružio četnicima Koste Pećanca, ali ga je ubrzo napustio zbog saradnje s Milanom Nedićem. U leto te godine na Ravnoj gori se priključio Draži Mihailoviću, a ubrzo je postao komandant Gorske garde. Po zvaničnoj verziji, Kalabić je pošto ga je Ozna uhapsila izdao Dražu.

”Čvrsto sam ubeđena da će moj deda Nikola biti rehabilitovan i da ćemo, najzad, sa njegovog imena skinuti ljagu koju su mu pripisali komunisti, da je navodno izdao Dražu”, kaže Vesna.

”Nikola nije izdao svog komandanta, kome je bio veran i odan. Kako je, uostalom, mogao da ga prokaže, kada je poginuo pre hvatanja Draže? Zar bi Nikola sarađivao sa komunistima, koji su mu ubili petnaestogodišnjeg sina Milana?”

O tome kako je skončao Kalabić, decenijama kolaju razne verzije. Po jednoj, ubijen je negde u Vojvodini, gde je živeo pošto ga je vlast poštedela zbog izdaje Draže.

Bilo je tvrdnji da su, odmah pošto je Draža uhapšen, agenti Ozne Kalabića zadavili u stanu u Kosovskoj ulici u Beogradu, gde je bio u kućnom pritvoru...

”Pred Osnovnim sudom u Valjevu moj deda je zvanično proglašen mrtvim, baš na 65-godišnjicu njegove pogibije”, kaže Vesna.

”Sudu sam dostavila izjavu Mijaila Danilovića, penzionisanog sveštenika iz Gornjeg Milanovca, da je Nikola ubijen na Bogojavljenje 1946. u pećini u kanjonu reke Gradac, u blizini Valjeva, gde se sa grupom najodanijih četnika krio od potere. Kada je pokušao da se probije iz obruča, pao je pokošen rafalom. Ovu verziju dedine smrti do danas niko nije osporio.”