Da li vam se nekada u životu dogodilo da se nađete u trenutku gde se osećate toliko tužno da ne možete da prestanete da slušate pesme ispunjene nesrećom, žalopojkama i melanholijom (dok histerično ridate uz tekstove koji opisuju vašu žalosnu situaciju)?

Ne brinite, niste sami, mnogi to rade. Studija koja se bavi odnosom muzike i mozga istražila je temu slušanja tužnih pesama širom sveta.

Lila Tarufi i Stefan Koelš sa Univerziteta u Berlinu, ispitali 722 ljudi iz Evrope, Azije i Severne Amerike i otkrili da razlog "tuge koju budi muzika nije samo zbog odličnog muzičkog dela, već da sve to igra veliku ulogu u našoj dobrobiti tako što nam pruža utehu i reguliše negativna raspoloženja i emocije."

Studija je otkrila da su učesnici reagovali sa mnogo kompleksnih, ali ipak pozitivnih emocija poput nostalgije, osećaja mira, nežnosti i ispitivanja stvari dok su slušali tužne pesme. U proseku, oni su iskusili najmanje tri emocije dok su slušali "žalopojke" - tugu koja je uglavnom prouzrokovana sporijim tempom i opadajućim melodijama, što su karakteristike ove muzike zajedničke mnogim delovima sveta.

Ljudi biraju da slušaju tužnu muziku kada su emotivno rastrzani ili usamljeni: "Za mnoge ljude, slušanje tužne muzike u svakodnevnom životu je povezano sa njenim potencijalom da reguliše raspoloženja i emocije, kao i da pruži utehu", piše u studiji.

Osećan nesreće koji je ispoljen putem kreativnosti stvara stimulans i proces imaginacije kod slušaoca.

Tri pesme su se najviše istakle kod učesnica: Betovena sonata "Mesečina", delo kineskog kompozitora Ah Binga "Moon Reflected in the Second Spring" i "Adagio for String" Semjuela Barbera.

Anketa

Da li se i vi "opuštate" slušajući tužne pesme?

Poslušajte tri navedene "najtužnije" pesme i javite nam koja je to pesma koja je vas nekad rasplakala:

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.