Oni su bili prvi Beograđani

Priča o prvom Beograđaninu počela je nakon iskopavanja temelja Bajlonijeve pivare u Skadarliji oko 1892. godine kada je profesor Velike škole doktor Đorđe Jovanović pronašao deo lobanje za koju je tvrdio da pripada baš ovom tipu pračoveka koji je naseljavao Evropu i deo Azije, a nestao je pre oko 40.000-35.000 godina.

"Sredozemljem ga ima malo, ali od Dinarida, posebno Francuska i Španija, ima ga više, a što se tiče Balkana – najpoznatiji je onaj iz Krapine tzv. Krapinski pračovek, ali i jedan iz Beograda", rekao je Jovanović za MONDO.

Prva otkrića o neandertalcima u Beogradu datiraju od 1892. godine kada je tokom iskopavanja u Skadarliji, na dva do tri metra pod zemljom, pronađen deo čela praistorijskog čoveka.

Tim otkrićem bavio se porfesor doktor Đorđe Jovanović koji je godinama utvrđivao istinu o beogradskom neandertalcu, na osnovu nekih karakteristika lobanje, međutim, to nije išlo tako lako, jer mu se usprotivio jedan od najistaknutijih srpskih geologa - Jovan Žujović.

Taj deo čela pronađen u Skadarliji više ne postoji, odnosno, uzeli su ga Slovenci na analizu i navodno nikada više nije vraćen Srbiji.

"Predali su taj deo Slovencima da ga oni obrade i pregledaju, i to nikada nama nije vraćeno“, rekao je Jovanović.

Iako deo lobanje iz Skadarlije niie do kraja istražen, Jovanović ističe da je neandertalac bio "naš čovek" i da je sasvim realno da je naselio Beograd.

Skadarlija nije jedino mesto koje je navedeno kao lokalitet na kome su pronađeni ostaci pračoveka iz srednjeg paleolitika u Beogradu, ali nijedno otkriće nije zvanično potvrdilo da je reč o neandertalcima.

"Postoje pisane beleške i da su na Banovom brdu u Radničkoj nađeni ostaci, ali isto od toga ništa nije potvrđeno", objašnjava Jovanović.

Kao jedna od mogućih lokacija navodi se i palata "Albanija". Kada su vršena iskopavanja 1938. ili 1939. godine, na nekih 12 metara dubine, nađena je jedna kljova mamuta, ali i deo lobanje čoveka.

Navodilo se da je taj deo pripadao neandertalcu, ali bez dokaza, tvrdi Jovanović i dodaje da je moguće da je reč o "mešavini" neandertalca i homo sapiensa.

Međutim, kada se krenulo sa dodatnim istraživanjima i kada su deo pronađene lobanje poslali u Kanadu, ispostavilo se da nije reč o neandertalcu iako su postojale primitivne osobine.

Ali, ono što je pronađeno u Skadarliji je nešto sasvim drugačije, tvrdi naš sagovornik.

"MEŠANI GEN"

Poznato je da se i danas kod jednog broja ljudi još uvek nalaze tragovi DNK neandertalca.

"DNK uspeva da se sačuva i pored bakterija koje mogu da razore belančevine i drugih hemijskih uslova, kiše... ako imamo sreću da je taj fosil sačuvan u idealnim uslovima iz kostiju mogu da se izvade delovi DNK i to je urađeno s neandertalcem, tako da današnja nauka o njima zna dosta“, dodao je Jovanović.

"Homo neanderthalensis" i "homo sapiens" živelI su zajedno čitavih dvadesetak hiljada godina i duže.

Zbog toga je i teško precizno utvrditi da li su neandertalci živeli u Beogradu, jer su se mešali sa homo sapiensima, pa je došlo i do mešanja gena.

"Živeli su u parovima i ne samo da su se mešali, nego su imali i plodno potomstvo, ubijali su se, ali i pravili brakove", istakao je naš sagovornik.

Prema naučnim procenama, ljudi s ovih prostora mogu u sebi da nose jedan do pet odsto DNK neandertalca.

ČUDESNA ENERGIJA BEOGRADA

Naselja na Balkanu i u drugim delovima sveta bila su vrlo stara, ali su se mešale kulture i ta nova grupa ljudi naseljavala se na njihovim mestima, ne zato što je njima bilo lakše nego zato što su osećali da su ovi pre njih znali da je to dobro i pravo mesto s takvom energetskom strukturom koja pogoduje ljudima, kaže Jovanović.

"Vi imate gradove koji su stari po 10.000 - 11.000 godina. Kada je reč o Beogradu tu su vinčanska i starčevačka kultura čiji su artefakti nađeni na tlu Beograda. To nije slučajno. Tu su živeli i Rimljani, Kelti, Iliri i Tračani, jer su osetili da je to dobro mesto za život. Isto tako je moguće da su neandertalci, koji su imali razvijenije instinkte od nas, mislili da je ovo mesto idealno za život", ocenio je naš sagovornik.

Prema rečima kustosa Prirodnjačkog muzeja, u Beogradu se krije još mnogo toga što bi moglo da nas poveže s praistorijskim čovekom, ali malo je sredstava i volje da se daleka istorija dostojno istraži. A, Kalemgdan bi trebalo da bude prvi.

"Stranci ne dolaze u Beograd zbog lepih fasada, imaju oni lepše kuće od naših, nego Beograd ima tu energiju koju ljudi osećaju, a tu energiju su ljudi pre nas mnogo bolje osećali. Ne sumnjam, već sam siguran da su ovde živeli neandertalci. Za mene to nije ideja, već realnost, iako nema čvrstih dokaza", ističe Jovanović.

Kao mogući lokalitet za pronalazak ostataka neandertalaca na području Beograda Jovanović je izdvojio i Banovo brdo.

"Tu vam je Ada, reka Sava i apsolutno čista voda u to vreme, tu su dolazile životinje da piju, a iza njih je bilo brdo koje ih je štitilo od napada, a sa strane i močvara, koja ih takođe štiti", naveo je Jovanović i poručio da bi ostatke neandertalaca trebalo tražiti baš na tom mestu.

Prvi Beograđani, verujemo, jesu bili neandertalci, a, nadamo se da će nova arheološka otkrića u budućnosti pokazati i koje su "beogradske opštine" naseljevali...

Do tada, potrebna je jaka volja da se ova daleka istorija istraži i otkrije prava priča o prvim Beograđanima.