Posle devet godina rada i testiranja, naučnici Instituta Maks Plank za fiziku plazme u Grajfsvaldu ubacili su malu količinu vodonika u uređaj u obliku krofne gde je zagrejan u super-vrući gas - plazmu.

U tom obliku vodonik je trajao samo delić sekunde, pre nego što se ohladio, ali je to bilo dovoljno da naučnici proglase uspeh.

"Sve je danas išlo dobro", rekao je naučnik Robert Volf.

Eksperiment u Grajfsvaldu je deo nastojanja širom sveta da se energija dobija nuklearnom fuzijom u kojoj se atomi spajaju na ekstremno visokim temperaturama pri čemu se oslobađaju velike količine energije.

Naučnici navode da će biti potrebno još nekoliko decenija dok ne bude bila dostupna tehnologija za dobijanje energije nuklearnom fuzijom (spajanjem), ali da će, kada se to dogodi, takva energija potpuno potisnuti fosilna goriva i konvencionalne reaktore za nuklearnu fisiju (cepanjem atoma).

Tim u Grajfsvaldu, lučkom gradu na Baltičkom moru, koristi uređaj stelator "W7-X" vredan 400 miliona evra kako bi se plazma što duže održala.

Naučnik Dejvid Anderson s Univerziteta u Viskonsinu, koji ne učestvuje u projektu, rekao je da rezultati eksperimenta u Grajfsvaldu zasad obećavaju.

"Impresivni rezultati dobijeni na pokretanju mašine su izuzetni", rekao je Anderson.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja ima doktorat iz fizike, lično je pritisnula taster za pokretanje današnjeg eksperimenta.

"Kao industrijska država želimo da pokažemo da je moguća pristupačno, bezbedno, pouzdano i održivo snabdevanje energijom, bez gubitka naše ekonomske konkurentnosti", rekla je Angela Merkel.

Projekat u Grajfsvaldu koštao je preko milijardu evra u prethodnih 20 godina.