Hitler odneo tajnu Tašmajdana?

Takva je i priča o Tašmajdanu.

Tašmajdanska pećina, kako kaže, nije ljudska tvorevina, niti ima veze s kopanjem kamena.

Jedna od mogućih teorija je da je Tašmajdan bio velika grobnica.

"Tašmajdan je verovatno bio kultno mesto starih ljudi koji su ovde živeli pre nekoliko hiljada godina. Oni su tu žrtvovani i tu su sahranjivali svoje mrtve i ko zna šta sve još radili. Po tome, Beograd bi mogao da bude turistički kralj jer ima ovo – neolitsko kultno mesto", rekao je Jovanović.

Ako se vratimo u daleku prošlost, tašmajdanska pećina je verovatno bila središte obožavanja arijanstva (prva velika hristološka jeres nazvana po jeretiku Ariju, aleksandrijskom svešteniku).

Oko 300-400 godine posle nove ere, pa i pre toga, hrišćanstvo se cepalo i nastao je veliki broj jeresi, a među njima i arijanstvo.

"Pop Arije je bio proteran na Balkan i tada je došao u Beograd. On je stvorio potpuno novu crkvu. Arijanstvo je postajalo u Beogradu i to je jedino mesto gde je postojao njihov kult, a hrišćani su uvek voleli katakombe. Tako da je lako spojiti Tašmajdan i Arijanite koji nalaze tašmajdansku pećinu…, ali da se to dokaže sada je jako teško", kazao je naš sagovornik.

HITLER JE ZNAO TAJNU?

Nastavak priče vraća nas u 1941. godinu kada su Nemci došli u Beograd.

"Nemci su 1941. godine napravili bazu u tašmajdanskoj pećini. Oni su ko zna šta našli u njoj. Dno je betenirano i zna se da su to Nemci uradili, a zna se da oni i Hitler nisu ni najmanje glupi ljudi. Pre nego što su je betonirali sigurno su debelo proučili šta se tu nalazi i preneli su iz te pećine sve što su našli, tako da nažalost mi više nemamo šta tu da nađemo", rekao je Jovanović.

"Poznato je da je Adolf Hitler bio jedan od najvećih magova 20 veka, a bio je i čarobnjak. Bavio se magijom i bio je izuzetno opasan u tome, a te informacije pojavile su se tek u poslednjih 15-20 godina", kazao je naš sagovornik i dodao da je zbog toga, i pre nego što su došli Nemci na Balkan, Hitler verovatno znao za tašmajdanske pećine.

Međutim, Jovanović ipak navodi da postoji nada i da još uvek nije kasno da se sazna prava istina...

"Apsolutno sam siguran da je tu bilo svega i svačega, a sada to jedino možemo da potražimo u nekom nemačkom vojnom arhivu ili sefu", kazao je kustos i dodao da planira da kontaktira Nemce i pokuša da razjasni tašmajdansku misteriju.

Ni dan danas tašmajdanski hodnici nisu do kraja istraženi. Pitanje je i da li su ih Nemci betonirali do kraja, ili još uvek ima neistraženih delova.

Upitan zašto se Tašmajdanu nije posvetilo više pažnje, kao i drugim istorijski značajnim delovima Beograda, Jovanović navodi da je to pre svega zbog nedostatka novca za arheološka i naučna istraživanja, ali i slabe zaintersovanosti.

"Svi arheolozi kod nas uglavnom su se bavili Vinčom, Banjicom, pa čak je i Kalemegdan jako malo istražen, a tu im je, dok je Tašmajdan još manje", rekao je Jovanović i istakao da zbog toga nemaju pouzdane informacije o tašmajdanskim pećinama, osim da su postojale pre dolaska Nemaca, a, kako dodaje, sada će ih biti još manje jer "ono što su Nemci našli to su i odneli".

ČUDESNA ENERGIJA TAŠMAJDANA

I Tašmajdan i Kalemegdan sastavljeni su od lajtovačkog krečnjaka. Puni su šupljina, tunela i pećina u kojima se krije neka posebna energija, koja privlači živa bića.

"Tašmajdan je pun pukotina i rupa. Svaka biljka, ljudi i životinje su sastavljeni od cevi i tečnosti. Stvar je u energiji. Tašmajdan je to. Za mene on postaje najmističniji i najneverovatniji i najlepši deo Beograda", ističe Jovanović.

Ako se vratimo na to da je i Kalemegdan pun nekih pećina i rupa, i da je sav šupljikav "to je još jedan pokazatelj da ljudi na njemu dugo žive, jer su istim tim, osetili da je takav teren za njih jako pogodan".

Isto tako je i sa Tašmajdanom u kome se nalazi još mnogo neotkrivenih prolaza i jama.

"I mošti Svetog Save su najverovatnije spaljene na Tašmajdanu, i onda se opet postavlja pitanje zašto baš na tom mestu. Postoji priča da su to Turci uradili jer su hteli da izaberu mesto koje je visoko, kako bi hrišćani sa svih mesta to mogli da vide. I Tašmajdan je za tadašnji Beograd bio na uzvišenju,a pitanje koliko je Srbima to bilo uopšte važno kada su i zaboravili gde su spaljene njegove mošti. Bez obzira što su Turci muslimani i oni su kao ljudi osećali energiju. Znali su ko je Sveti Sava i u njemu su osećali moć, i jedino mesto koje su tražili da ga spale bio je Tašmajdan", istakao je Jovanović.

I sadašnja Crkva svetog Marka na Tašmajdanu nije trebalo tako da se zove, već je trebalo da bude Crkva Svetog Save.

Međutim, kako tvrdi naš sagovornik, knjaz Miloš je bio mudar i znao je ako to uradi da će mu Turci zabraniti da crkvu nazove tako, i zato je nazvao Crkva Svetog Marka.

"Ona je bila drvena i nalazila se malo dalje od sadašnje crkve. Pre Prvog svetskog rata je izgorela, a onda je napravljena druga - malo dalje, to je današnja Crkva Svetog Marka", kazao je Jovanović.

Ako bi ovu priču tako prihvatili, Beograd bi dobio jedan od najfenomalnijih kulutrnih mističnih tačaka.

Beograd bi tada postao Meka:

Kao što su nekada hipici odlazili u Indiju i na Cejlon, tako bi se dolazilo i u Beograd. Naš grad bi postao centar okupljanja svih magijskih ličnosti, a takvih gradova ima još par u svetu, ali bi bio jedan od glavnih u Evropi”, zaključio je Jovanović.

Ljudi se stalno vezuju za mesta moći – mesta sa energijom koja pozitivno deluju na njih.

I zato, uopšte nije čudno da su Srbi hrišćani svoje sveto mesto napravili baš na nekom takvom mestu, kao što je Tašmajdan.