Hrvartska prvo mora da se izvini Srbiji zbog ratnih zločina, pa onda može da komentariše stvari kod komšija, kaže ministar unutršanjih poslova Nebojša Stefanović.
Hrvatska prvo treba da reši pitanja sa narastajućim fašizmom u svojoj državi, da reši pitanja koja muče Srbe, izvini se za ratne zločine i štetu koju je nanela, a onda može da komentariše stvari kod suseda, poručio je danas ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
On je, upitan šta misli o kritikama Hrvatske zbog toga što Srbija nije uhapsila i izručila lidera radikala Vojislava Šešelja Hagu, rekao da bi Hrvatska i kao država članica EU i "koja želi nekome da drži lekcije", trebalo prvo da vidi kakva je situacija u samoj Hrvatskoj.
"Imali smo unazad mnogo godina toliko kršenja ljudskih prava Srba, i prava na povratak i na normalno zapošljavanje i obrazovanje do toga da je nemoguće da imate ćiriličnu tablu a da ne bude polomljena - to je valjda ta evropksa i demokratska vrednost, i postrojavanja crnokošuljaša na centralnim trgovima i da to nikome ne smeta i da se o tome ćuti", rekao je Stefanović na konferenciji za novinare.
A ako ih neko i osudi u Hrvatskoj, to je, kako je rekao, tiho i sramežljivo.
Naveo je i da bi Hrvatska morala najpre da reši pitanja koja muče Srbe, od pitanja imovine, jer, kako je rekao, nije Srbija proterala 300.000 Hrvata iz Srbije, nego Hrvatska Srbe.
"Hravstka Srbima nije nadoknadila imovinu, da ne pričam koliko je ljudi ubijeno u tim akcijama. Hrvatska prvo mora da se suoči s demonima svoje prošlosti i da se izvini za sve što je uradila i u smislu ratnih zločina i u smislu štete koju je nanela", rekao je Stefanović.
Tek onda bi, kako je rekao, mogla da se seti da sa komšijama eventualno razgovara o svemu ostalom.
On je poručio da Srbija želi dobre odnose i hoće da radi sa svima, ali ne može da dozvoli da je neko ponižava.
"To je nedopustivo. Nije nam problem da razgovaramo o svemu, ali unutrašnje stvari Srbije su unutrašnje stvari Srbije", rekao je Stefanović.
Ponovio je da Srbija komšijama želi svako dobro, ali je poručio da demokratiju šire u svojoj zemlji i da ljudska prava brane tamo, a onda da razgovaraju o tome šta se se dešava u drugim držvama.
