Predsednik Srbije Tomislav Nikolić proglašen počasnim građaninom grada Sera, na severu Grčke.
On je poručio da je ključeve tog grada primio sa dubokom zahvalnošću i osećanjem iskrene pripadnosti ovom istorijskom tlu centralne Makedonije, za koje nas veže zajednička uzvišena prošlost.
"U Seru sam među svojima, među rodbinom po istoriji, po snažnim vezama naših dveju država i dva naroda o kojima se, nažalost, malo zna. Zato ovu veliku čast razumem i kao poziv svima - od vizantologa i istoričara do svakog čoveka - da više uče o zajedničkim povesnim imeniteljima Srbije i Grčke", rekao je Nikolić.
Zahvalivši u ime svih građana Srbije, Nikolić je rekao da veruje da će u budućnosti građani Srbije pohoditi Ser sa istom istorijskom i ljudskom znatiželjom sa kojom pohode Svetu goru Atonsku ili Krf i Vido.
"Neka ovaj ključ grada Sera, koji sa čašću primam i sa ponosom odnosim u Srbiju, bude simbol trajnog zajedništva naših naroda. Neka otključa kapije znanja i istraživanja, neka poziva na susrete i proučavanja istorijskog perioda koji je jednako značajan za obe države. Naši preci su se postarali da se svaki Srbin u Seru oseća kao počasni građanin. U njihovo ime, još jednom, hvala", rekao je pedsednik Nikolić, koji je potom na kratko predstavio "istorijski portret" zajedničke prošlosti, te podsetio ko su ličnosti i događaji koji nas neraskidivo povezuju.
Osvrnuvši se na istoriju, Nikolić je rekao da je u impresivnoj istoriji Sera nezaobilazno ime Dušana Nemanjića, cara Dušana, Dušana silnog, Stefana Dušana cara Srba, Grka i Bugara, kako ga sve istorija pamti.
Za ovu priliku i ovo mesto, recimo samo da je on vladar čiji tragovi u Seru ne blede stolećima i čije biografije nema bez pominjanja Sera, naveo je srpski predsednik.
"A Ser je, posle Rimskog carstva, preko Vizantije, 1345. godine postao deo Dušanovog carstva, da bi nakon vladavine despota Uglješe i vraćanja pod Vizantiju, od 1383. godine sve do 1912, posle Maričke bitke, bio pod Osmanskom vlašću", naveo je i dodao da koliko je Ser bio važno, strateško mesto, koliko je caru Dušanu bio značajan ovaj grad, govori i istorijski podatak da je upravo ovde, u Hramu Svetog Teodora, Dušan proglašen za cara.
Čak je, podsetio je, i čuveni Dušanov zakonik, inače donet u Skoplju 1349. godine, pet godina kasnije dopunjen na Saboru održanom u ovom gradu.
Čuveni 201. član tog zakonika, dodao je, uvek se pominje uz Ser.
Citirajući taj član zakonika, pedsednik je, između ostalog, podsetio da je car Dušan za vreme svoje vladavine u Seru, od 1345. godine kada je osvojio i Halkidiki sa Svetom gorom Atonskom, obnovio zidove grada, uvećao imanje manastira Agios Prodrom višestruko.
Po legendi, kako je rekao, koju spominju monahinje ove svetinje, u kuli manastira je svoj monaški život iza zatvorenih prozora provela grčka princeza i srpska kraljica Simonida, a njen suprug, kralj Milutin, najveći ktitor među Nemanjićima, bio je deda cara Dušana.
"Još dve žene čvrsto povezuju Srbe, Grke i Ser. Jedna je Mara Branković, ćerka srpskog despota Đurđa koja je bila udata za Murata Drugog. Zahvaljujući presudnom uticaju na svog posinka, Mara je navela Mehmeda Drugog Osvajača, da posluša njen predlog i na patrijaršijski tron postavi Genadiosa Sholarisa, prvog patrijarha posle pada Konstantinopolja", podsetio je takođe predsednik Nikolić.
U manastiru Agios Prodrom u kom je provodio monaške dane, ispod freske na kojoj su oslikani car Dušan sa ženom Jelenom i sinom Urošem, i danas se nalazi grobnica patrijarha Sholarisa, čiju je sudbinu odredila Mara Branković, dodao je.
Druga žena je, kazao je predsednik Srbije, srpska princeza Jelena Dragaš, udata za cara Manojla Drugog.
Njihov sin uzeo je veliko majčino prezime za svoje i ostaće upamćen kao Konstantin Jedanaesti Paleolog Dragaš.
Legenda kaže da Konstantin Dragaš nije poginuo 1453. godine braneći Konstantinopolj i tvrđavu koja je jedina bila preostala od Vizantijskog carstva, već da ga je smrti spasao anđeo koji ga je uspavao i pretvorio u mermernu statuu, ispričao je predsednik Nikolić.
Ta statua se, dodao je, nalazi u pećini pod "Zlatnom kapijom".
Srpska princeza ostavila je svog sina da, po legendi, tu spava i čeka da se probudi kada hrišćani oslobode Carigrad.
"Tako su dve Srpkinje, dve Jelene, zatvorile istorijski krug: jedna je bila majka prvog vizantijskog cara Konstantina Velikog, a druga poslednjeg - Konstantina Jedanaestog Paleolaga Dragaša", kazao je Nikolić.
