Kako ukazuju iz Ministarstva pravde, predviđena nakanda javnih beležnika za ostavniske postupke je čak niža od takse koja se plaća sudu.

Pomoćnik ministra pravde Nela Kuburović rekla je Tanjugu da su sudovi i do sada mogli da javnim beležnicima prenose u nadležnost ostavinske postupke, mada je to zavisilo od volje suda.

"U praksi su sudovi beležnicima davali da sastavljaju samo smrtovnice", navela je Kuburović i ukazala da se, s obzirom na preporuku VKS da od 1. maja sudovi delegiraju nadležnost u ostavini radi rasterećenja obima posla, očekuje da će im nadalje prebacivati na rešavanje ostavinske predmete.

Građani će, kako je ukazala, kao i do sada zahtev za raspravu zaostavštine, odnosno pokretanje ostavinskog postupka podnositi sudu, a sud će ga onda dodeliti beležniku.

Zakon je propisao da ostavinski sud, ako za to ne postoje smetnje, poverava sprovođenje ostavinske rasprave javnom beležniku koji je sačinio smrtovnicu.

Ukoliko dođe do spornih situacija među naslednicima, beležnici će ih upućivati da svoj spor reše, kao i do sada, pred parničnim sudom.

Kuburović je napomenula da su beležnici prošli obuku za postupanje u ostavinskim postupcima koju je organizovala Pravosudna akademija, kao i da je Ministarstvo pravde utvrdilo tarifu za postupanje beležnika u ostavisnskom postupku koja je čak niža od sudske.

Predsednik VKS Dragomir Milojević smatra da će ovo rešenje biti mnogo bolje za građane.

"I ja lično čekam da to pređe na beležnike, pa da i ja neke moje ostavine završim. Mislim da će biti efikasnije jer su sudovi prenatrpani ostavinskim predmetima", naveo je Milojević i napomenuo da postupanje beležnika neće biti skuplje od postupanja suda.

U Srbiji se inače godišnje vodi između 130 i 150 hiljada ostavinskih rasprava u vanparnicnom postupku, a završene ostavine naslednici ne mogu da raspolažu imovinom ostavioca - pokojnika.
Ne mogu da je prodaju jer se ne vodi na njih, ne mogu na nju ni da stave hipoteku i uzmu kredit.