Predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon (63) na čelu je te bivše sovjetske republike od 1992. godine, a tokom 24 godine vladavine je potisnuo ili slomio sve protivnike, te se očekuje da referendum lako prođe.

Jedna od ustavnih promena koja se razmatra na glasanju predviđa smanjenje starosne granice za predsednika Republike sa 35 na 30 godina što bi omogućilo Rahmonovom sinu, koji sada ima 29 godina, da se kandiduje na sledećim predsedničnim izborima 2020. godine.

Izveštaji pokazuju da je odziv na referendumu bio veliki. Zvaničnici navode da se 88 odsto glasača izasnilo do do 18 časova po lokalnom vremenu, dva sata pre zatvaranja glasačkih mesta.

Referendum je organizovan i održan uz samo površan međunarodni nadzor.

Organizacije za nadzor nikada nisu smatrale izbore u Tadžikistanu slobodnim i pravednim.

Vlasti su mesecima pred referendum uklanjale preostale protivnike Rahmonove vladavine.

Tako je stranka Islamske obnove, jedina opoziciona s relevantnom podrškom, septembra prošle godine proglašena za terorističku organizaciju jer je navodno pripremala državni udar o kojem se malo zna, a danas se na referendumu glasa i o amandmanu na Ustav kojim bi se zabranile stranke zasnovane na religiji što bi bio i konačni kraj te partije.

Samo nekoliko ljudi u Tadžikistanu se usuđuje da otvoreno govori protiv Rahmona, a takva situacija podstakla je apatiju i ravnodušnost.

Od glasača je traženo da na referendumu odobre ukupno 41 amandman, a na glasačkim listićima nisu navedeni detalji o njima.

U Tadžikistanu je održan referendum o promeni Ustava da bi se omogućilo autoritarnom predsedniku da neograničeno ostane na vlasti.