Ima li među vama osobe koja nije barem jednom u životu rekla: "Brzine ti idu u H" ili da je "Kazablanka u Švajcarskoj"?.

Srbija je u nekoliko meseci ostala bez ljudi koji su zaslužni za ove replike, vaš smeh, sedenje ispred televizora u osam uveče.

Uz brektanje mitraljeza učili smo kako biti mangup (Tihi i Prle) uz priče iz radionice kako biti švaler kao Pufta, uz novinske članke i televizijske intervjue ovih junaka, kako biti čovek.

Postoji možda uloga koja bi prevarila gledaoca da pomisli da je junak sa velikog platna i malog ekrana upravo sve ovo - i mangup i šmeker i dobar glumac, ali karijere koje traju decenijama, ljubav gledalaca i tuga koju smo kolektivno osetili kada su nas napustili i Gaga i Marinko, a sada i Bata, pokazale su da nam da su  pre svega bili ljudi s kojima bismo rado popili kafu, pogledali utakmicu i pričali o životu - prijatelji, pa tek onda Brana, Valter i Čeda.

Zahvaljujući mnoštvu uloga koje su odigrali, a mi upijali, pomislili smo da ih znamo i da nam svima i jesu prijatelji. Odlazak prijatelja jako boli, zar ne, ali isto tako, sećanje na njega postaje jače, lepše, večno.

Upravo zbog toga dragi naši prijatelji, znajte da iz ovog višedecenijskog drugarstva u večno sećanje nosimo samo lepe stvari - neka ste bili negativci, neka ste krali i varali Rahele Ferari za pare, neka ste davali "samo krtinu - ništa masno" zgodnim mušterijama i neka ste zeznuli Crnog Gruju svojom plitkošću.

Voleli smo vas svake sekunde svakog kadra svakog filma i serije i hvala vam što ste učinili da to bude tako lako. I vama i Bori Todoroviću, Nikoli Simiću, Đuzi Stojiljkoviću , Bati Stojkoviću..

Boris Dvornik i Bata Živojinović - opet su zajedno... (VIDEO)

Mi nećemo reći zbogom nijednom od vas - jer nijedan ne može da ode dok ima prijatelja koji ga pamti.