rehabilitacija Milana Nedića - svedok Bojan Dimitrijević
MONDO, Jelena Stokić 

 Na sudu je danas svedočio istoričar Boja Dimitrijević.

On je izjavio da Vlada Milana Nedića nije vršila progon, niti likvidacije Jevreja u Srbiji već su to činile isključivo nemačke formacije policije i vermahta.

Svedočeći u protestu po zahtevu za rehabilitaciju Nedića, Dimitrijević je naglasio da je glavna karakteristika Nedićeve vlade bila borba protiv komunizma koji je u to vreme, kako je naveo, bio smatran najvećim zlom za Srbiju.

Prema njegovim rečima, srpske strukture vlasti u okupiranoj državi bavile su se samo evidencijom Jevreja i evntualnim skrivanjem pod srpskim imenima.

"Poslove privođenja logorisanja i likvidacije vršili su isključivo Nemci, njihova policija i vermaht", rekao je istoričar.

Nedićeva vlada je, kako je naveo, uredbe kojima se oduzimala imovina od jevrejskih porodica donosila tek 1942. i 1943. kada Jevreja više nije bilo, pošto su mahom logorisani početkom okupacije.

"Ovo govorim jer se poslednjih 25 godina u istoriografiji pokušava da se Srbima pripiše učešće u holokaustu - što je skandalozno. Insistiram da srpska vlada nije imala saznanja šta se dešavalo u logoru na Starom sajmištu", rekao je Dimitrjević.

Kada je u pitanju borba protiv komunizma, Dimitrijević je rekao da se ona sprovodila propagandom, policijskim i oružanim progonom.

"Beogradska policija je pratila komuniste, hapsila, isleđivala i predavala Nemcima koji su ih odvodili u logore u Rajhu", rekao je Dimitrijević pojašnjavajući da je delatnost komunista bila širenje propagande, napadi na predstavnike srpske vlade, policije i nekoliko slučajeva napada na Nemce u Beogradu.

Komunisti su van grada, kako je naveo, delovali u oružanim odredima.
Odgovarajući ba pitanje suda, Dimitrijević je rekao da smatra da Nedić nije verovao u nemačku ideologiju i nije bio germanofil.

"Ja milsim da je hteo da sačuva Srbiju i da je radio u interesu srpskog naroda", rekao je Dimitrijević napominjući da je Nedić 1941. postao antijugoslovenski nastrojen.

Istoričar je takođe detaljno svedočio o formiranju Nedićeve vlade, policijskim odredima, delovanju i ograničenim nadležnostima vlade u državi pod okupacijom.

Za vreme ročišta ispred zgrade Višeg suda u Timočkoj ulici okupilo su više desetina pristalica i protivnika rehabilitacije.

Sve vreme su pevali partizanske i četničke pesme noseći obeležja jedne i druge strane, dok je u jednom trenutku policija sprečila jednog namernika da otme zastavu od pristalica rehabilitacije.

Ispred zgrade pojačano je bilo prisustvo policije, a prisutan je bio i veći broj medijskih izveštača.

Nedićevi potomci zatražili su od suda da ga rehabilituje, odnosno da poništi Uredbu Vlade FNRJ kojom je proglašen za narodnog neprijatelja i na osnovu koje su mu oduzeta građanska i imovinska prava.

Milan Nedić nikada nije bio osuđen, niti je protiv njega podignuta optužnica.

Navodno je u pritvoru izvršio samoubistvo, a nikada nije objavljeno gde je sahranjen.

Postupak po zahtevu za rehabilitaciju izazvao je negodovanja u javnosti, budući da jedan deo građana smatra da je Nedić zločinac i da sud treba da odbije rehabilitaciju, a prilikom svakog ročišta ispred zgrade suda se skupljaju pristalice i protivnici rehabilitacije.