X-MEN - APOKALIPSA
X-Men: Aposalypse (2016)
Režija: Brajan Singer
Uloge: Majkl Fasbender, Džejms Mekavoj, Dženifer Lorens
Distributer: Megakom
Iako deveti film iz X-Men serijala ne donosi ništa bitno novo ili revolucionarno ni za samu Foksovu franšizu, niti za Marvelov filmski svet, ’’Apokalipsa’’ je još jedan fenomenalan bioskopski proizvod koji dolazi iz Univerzuma u kojem mutanti vode glavnu reč. Singerov povratak u rediteljsku stolicu, dakle, nije ispraćen nikakvim pritiscima ili uslovima, nikakve preterane ambicije ili očekivanja nisu pratile produkciju, pa smo tako dobili jednu apsolutno rasterećenu i sjajno ispričanu priču koja samo dopunjuje sve ono što smo do sada imali prilike da saznamo o Profesoru Ksavijeru, Magnetu i ostalim junacima sa specijalnim moćima.
Ja sam na ovaj film išao sa N. sa kojom retko idem u bioskop, ali samo zato što smo živimo na dva kraja ove planete, udaljeni nekih 9000 km jedno od drugog. Inače bismo verovatno bili redovan tim zadužen za seciranje beogradskog filmskog repertoara. N. nema nikakve veze sa stripovskim svetovima, do sada je gledala samo jedan, možda dva filma sa mutantima u prvom planu i više voli da gleda argentinske i čileanske filmove o Hunti (mada, taj Vesteros...), pa sam se pomalo plašio da će imati problem sa poznavanjem likova i situacija. Ništa od toga, jer je Singerov ’’skript doktor’’ Sajmon Kinberg napisao savršeno jednostavan i razumljiv scenario ispunjen spektakularnom akcijom.
Za one koji možda to i ne znaju, nije na odmet podsetiti da je Marvel u svojim danima očaja, još 1994. godine prodao sva filmska prava na X-Men svetove i likove Foksu (prvi film izašao 2000. godine). Prodavao je Marvel tada sve i svašta, ali kako vreme prolazi, sve sam ubeđeniji da to i nije bila tako loša stvar za njih – uostalom, ako već nisu mogli da prave ogroman profit od Spajdermena, Vulverina i drugih, onda su makar mogli da nauče kako se to radi. A Foks je u ovom slučaju zaista bio primer za ugled i poštovanje. Uostalom, od dosadašnjih osam filmova, teško je za bilo koji reći da je bio totalni promašaj; s druge strane, upravo Singerovi filmovi (X- Men 1, 2, i Days of Future Past) bili su ti koji su serijalu doneli slavu. I novac.
Podeljena Amerika je, kao i u slučaju Supermena/Betmena i Osvetnika iz ove godine, i na svet X-Mena reflektovala svoje nejedinstvo i duboku neslogu. Za ovaj sukob srodnih duša, razlog je pronađen još u drevnom Egiptu, kada biće zvano En Sabah Nur, verovatno prvi, originalni mutant, pokuša da u jednoj od piramida nadomak Kaira, preseli svoj duh iz oronulog i potrošenog tela i tako ponovo uspostavi svoju besmrtnost, ali tokom ceremonije dolazi do pobune među njegovim sledbenicima, tako da Nur ostaje zarobljen u sopstvenoj grobnici.
Hiljadama godina kasnije, tačnije 1983, kult obožavalaca uspeva da ga probudi i Nur ubrzano počinje da formira svoj udarni tim, grupu moćnih mutanata koji će mu omogućiti povratak u nekadašnju formu. Četiri jahača Apokalipse su Storm/Glad (tada samo običan džeparoš), Anđeo/Smrt (sa metalnim krilima), Sajlok/Pošast i Magneto/Rat (besan i osvetoljubiv zbog gubitka porodice) i oni tako postaju moćan i zastrašujući tim predvođen mitskim Sabah Nurom.
Međutim, ni druga strana nije za potcenjivanje. Nekako baš u to vreme, Ksavijeru se pridružuju i Skot Samers (Kiklop), Džin Grej i mnogi drugi legendarni mutanti. Bitka samo što nije počela. Naravno, određeni klišei se ponavljaju i u ovoj priči, pa je tako ponovo cela planeta u opasnosti, Apokalipsa je stvarna i vrlo bliska opasnost, ali bez obzira na to, film ne upada u zamku zvanu previše akcije i previše heroja, već svaki od junaka dobija taman toliko mesta koliko mu je i potrebno. Uživanje je gledati one najpoznatije heroje u mladim danima (Kiklop, Feniks...), ali i novopridošle koji tek počinju da se uklapaju, kao što je, recimo, neodoljivi Kurt Vagner poznatiji i kao Nightcrawler ili urnebesni Kviksilver (Piter Maksimov, Magnetov sin) koji, istina, ponavlja svoju epizodu iz prethodnog filma, ali i isporučuje verovatno najzabavniji segment filma. Kao vrhunac, tu je i jedan nepotpisani glumac u ulozi još jednog legendarnog mutanta, ponovo u nezaboravnoj epizodi.
I taman kada sam pomislio da samo fanovi mogu da uživaju u delikatnim međusobnim mutantskim odnosima i da se kikoću na Kiklopove i Kviksilverove trapavosti, primetio sam da ni N. nema nikakav problem da se zajedno sa mnom smeje na istim mestima i strepi za istim junacima. Valjda su to dobro i zlo, kao i humor, ipak univerzalne kategorije i da je za vic najvažnije da se ispriča na pravi način, a to Singer i Kinberg rade sa neverovatnom lakoćom. I na vizuelnom planu ’’Apokalipsa’’ je pravi festival kreativnosti i tehnološke superiornosti, pa tako Kurtovi skokovi kroz prostor izgledaju nikad bolje i atraktivnije, a i moći ostalih junaka izgledaju senzacionalnije nego inače. Takođe, ovo je idealan film za 3D projekciju, jer iako više volim tradicionalan način gledanja filmova, od čudesne sekvence u špici, pa do finalnih okršaja gde perje leti na sve strane, naočare su ovog puta zaista bile neophodan rekvizit.
Nikakvo remek-delo, dakle. To samo naši omiljeni X-Meni, ponovo uspevaju da spasu planetu. Ništa više od toga, ništa manje od oprobanog recepta za savršen bioskopski provod.
Ocene:
Ja: ****1/2
N: *****
