Ideje vrede: "Šljivkom" na struju u svet (FOTO)

Ćirića smo upoznali na sajmu organizovanom u okviru projekta "Šansa za novi početak" u Beogradu i objasnio nam je kako se usudio da započne sopstveni posao, o čemu mnogi maštaju ali retko ko se usudi.

"U Srbiji svi misle da je novac ključni faktor kada se kreće u bilo koji biznis - ja uvek stavljam na prvo mesto znanje. Kada imata znanje i iskustvo - kako teoretsko, tako i praktično, nije vam problem da započnete svoj biznis", priča nam ovaj diplomirani ekonomista iz Beograda, koji je pre nego što je osnovao firmu radio više poslova - u bankama i jednom velikom trgovinskom lancu.

Za dobar biznis, kaže, preduslov je još jedan jako bitan faktor - a to je tržište.

Ćirić nam otkriva da je prvo krenuo u posao prodaje čarapa, a da kada je osvojio tržište, krenuo i sa drugim proizvodom - rakijom.

"Svi prvo krenu da proizvode, a nakon toga grade tržište, ja sam krenuo suprotno - ja sam prvo stvorio tržište zahvaljujući prodaji čarapa, pa sam nakon toga kenuo sa proizvodnjom i distribucijom rakije, ima tu još nekih mojih proizvoda...Kada imate tržište lako je dodavati proizvod po proizvod i širiti posao.

Prošle godine 21. avgusta sam osnovao firmu Rispect blue point i krenuo sam sa distribucijom pamučnih čarapa, 1. septembra su prve čarape krenule u prodaju, a 22. oktobra na tržište je puštena prva bočica rakije od 40 mililitara sa nazivom Respect blue point".

Ističe da je u posao krenuo uz pomoć Privredne komore Beograd

"Sa ljudima iz Privredne komore sam išao na sajmove u inostranstvo, upoznavao ljude, imao susrte sa francuskim privrednicima, sa privrednicima iz Južne Koreje...učestvovao sam i na prvom međunarodnom sajmu u Subotici, to je pravi put kojim svaki preduzetnik treba da ide", tvrdi vlasnik firme Respect blue point.

Upitan kako je uspeo da se nametne kupcima i po čemu se njegovi proizvodi razlikuju od "mora drugih", odgovara:

"Na tržištu imate 'iks' proizvođača čarapa, ali od vas zavisi kako ćete svojim kupcima to prezentovati u vidi marketinške podrške i to je ključ da bi se vaš proizvod našao na tržištu i bolje prodavao. Sve čarape u trgovinskim radnjama su stavljene u raf i svaki put kad zbog jednog kupca pokuša da pronađe model i veličinu trgovac posle toga mora ponovo da krene u slaganje - a ja sam napravio vrtešku na koju može da se postavi od 320 do 400 pari čarapa koje su porešane po veličini i modelima. Tako kupac kada dođe može veoma brzo i lako da pronađe te čarape, a da ne narušava red i pravi dodatni rad trgovcu", objašnjava nam Ćirić.

Ova ideja brzo se dopala srpskih trgovcima, pa postoji već 200 objekata koje Dragan snabdeva.

"Čak su i apotekle naši kupci, a rakija je u svim radnjama gde imamo i čarape".

Rakiju Dragan, koji živi na Novom Beogradu, proizvodi u selu Žabar kod Šapca, na valjevskom putu.

Na pitanje otkud ideje da pravi rakiju kaže:

"Ne postoji nikakva porodična tradicija, čak i ne pijem alkohol. Ideja je krenula u oktobru 2014. i postavio sam sebi cilj da za godinu dana pustim prve bočice na tržište, gledao sam šta je to što ne postoji na tržištu - postoji rakija od šljiva ali ne postoji od 40 mililitara. Ovo je standard koji je primenjen u EU - želeo sam da sa prvim proizvodom budem u okviru evropskih normi", kaže Dragan.

Ističe da nabavka šljive kao sirovine nije problem - u krugu od 60 kilometara oko Šapca ima prilično zasada šljive, a samo u mestu Osečina postoji milion stabala stenlej šljive, a ima i čačanke rane, čačanke rodne i drugih vrsta.

"Što se tiče opreme, pravio sam je od inoksa, napravio sam električni kazan. Na moj zahtev i specifikacije, aviomehaničar koji je ostao bez posla, uradio je za mene električni kazan koji ima sondu pomoću koje podešavamo temperaturu termalnog ulja. Tako postižermo jednoličnost temperature u proizvodnji rakije", kaže Dragan.

"To na kraju kao gotov proizvod daje pitkost, jer kad se rakija peče na standardan način gde se loži drvo - čim je jača vatra pojačavaju se esencijalne kiseline, a čim vatra se smanjuje onda se smanjuju i esencijalne kiseline i onda se tu ne dobija jednoličnost u samom procesu proizvodnje - na ovaj način sam uspeo da dobijem taj proizvod koji sam želeo - da bude pitak", otkriva nam Dragan male tajne svog biznisa.

Kako nam je rečeno na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, ovaj način pečenja rakije nije više retkost u Srbiji. Sve je više proizvođača koji se umesto pečenja rakije na drva, opredeljuju za kazane na električni pogon, potvrdio je za MONDO profesor Ninoslav Nikićević sa Katedre za tehnologiju konzervisanja i vrenja

A evo još jednog saveta:

"Stenlej šljiva kad se ubere i ako nije u potpunosti zrela - ostavite je na dozrevanje i ona za dan do dva počinje da pušta sok. Onog momenta kad pusti taj sok kreće odmah pasiranje, jer je lakše raditi pasiranje kad je šljiva dozrela i na taj način dobijamo masu bez koštica koju pod posebnim temperaurnim režimom držimo sedam do deset dana u procesu vrenja i onda odmah pristupamo pečenju rakije".

Dragan tako proizvodi rakiju koja put do potrošača pronalazi i zbog primamljivog pakovanja i cene:

"Maloprodajna cena u ranjama bočica je od 40 mililitara je 50 dinara, a od 700 mililitara biće 690 dinara", kaže Ćirić.

Za sada, dodaje, nije prešao na tržište Beograda, ali zato posluje širom Srbije i to sa trgovcima koje upoznao dok je u Šapcu radio u jednom trgovinskom lancu. Njegovi proizvodi su u radnjama u Loznici, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Šidu, Lazarevcu, Ubu, Obrenovcu...

Dalji koraci su, kako ponosno ističe, poseta sajmovima u Rusiji i Kini.

"U Kini imamo dogovorenu posetu u oktobru, tako da ću na sajmu pića predstaviti i svoj proizvod. Ali neće biti pod ovim brendom, već pod drugim jer pripremam za kinesko tržište poseban brend",ističe naš sagovornik.

Na pitanje da li je zadovoljan zaradom kaže:

"Ne možete očekivati zaradu u prvih šest ili osam meseci - tu uvek postoji konstantno ulaganje. Neku zaradu možete da očekujete nakon godinu i po do dve...Svesno sam ušao u posao da konstantno ulažem u njega dve godine i da gradim brend kako na domaćem, tako i na starnom tržišu i za čarape i rakiju", kaže Ćirić.

On naglašava da je u investiranje u opremu za destileriju morao da uloži "iz svog novčanika", ali "daleko manje od onog što pišu da je potrebno za destileriju 17.000 evra".

"Ako imate poslovni prostor koji je standardizovan, da ima keramičke pločice, zidove koji mogu da se peru, onda vam nije problem da krenete sa daljim koracime pripreme destilerije", rekao je Ćirić.

Na pitanje kako mu je palo na pamet da peče rakiju na struju kaže: "Internet je globalna biblioteka. Ja sam zahvalan trojici ljudi - prvi je Nikola Tesla, drugi je Bil Gejts a treći Stiv Džobs zato što su nam omogućili da biblioteku imamo gde god krenemo, sada su i smart telefoni toliko pristupačni da nam omogućuju da bilo kad i bilo gde dođemo do informacija".

Od skorijih planova u ima kaže i taj da svoje proizvode postavi i na kinesko internet čudo - Alibaba. "Tu vas ceo svet vidi", kaže Čirić kom želimo da mu se svi poslovni planovi ostvare.

MONDO će i dalje pisati o ljudima koji su u Srbiji pokrenuli svoj posao i uspešno rade. Ako znate nekog iz svog okruženja ko je ostao bez posla i počeo sam nešto da proizvodi, ili je svojevoljno odlučio da nešto vredno i lepo radi, pišite nam  putem WhatsAppa ili Vibera, na broj +381649570754.

Osim na ovaj način, interesantne vesti, fotografije ili video klipove možete da nam šaljete i na Facebook stranicu MONDO.