SPC se priprema za učešće na Svetom i velikom Saboru pravoslavne crkve, od 17. do 26. juna na Kritu, poručio je patrijarh srpski Irinej. Vartolomej kaže da će sabora biti, a analitičari da krnji sabor nije rešenje.
On je napomenuo da Crkva zahteva da se na tom skupu razmatraju problemi i pitanja ne samo SPC, već i onih koje su otkazale svoje učešće ili će u protivnom naša crkva morati da napusti saborovanje.
U saopštenju patrijarha Irineja se navodi da je Sveti arhijerejski sinod u proširenom sastavu na svom zasedanju održanom danas u Srpskoj patrijaršiji u Beogradu, s obzirom na, kako je naveo, situaciju nastalu posle održavanja redovnog Svetog arhijerejskog Sabora u maju, odlučio da doprinese da i ovaj Sveti i Veliki Sabor ispuni kriterijume i meru istinskih Sabora iz istorije Pravoslavne crkve i opravda svoj naziv.
"Sa druge strane, naša Crkva zahteva da problemi i pitanja ne samo Srpske Pravoslavne Crkve nego i onih najsvetijih Crkava koje su otkazale svoje učešće na Saboru, moraju biti razmatrani na ovom Saboru", navodi se u saopštenju.
U tom cilju, Sveti i Veliki Sabor treba da traje dok se sva pitanja ne razmotre i on ne može biti talac unapred sročenih i oktroisanih pravilnika, smatra srpska Crkva, a patrijarh u saopštenju poručuje da tek sa punim konsenzusom Sabor se može smatrati Svetim i Velikim.
"Konačno, naša Crkva insistira na tome da sabranje na ostrvu Kritu bude početak saborskog procesa, da postavljena pitanja rešavaju u njegovom toku, a u duhu saborno-vaseljenskog predanja Crkve Hristove", dodaje se.
Ukoliko Crkve koje su već prisutne na Saboru, na čelu sa Vaseljenskom patrijaršijom, istraju u stavu da odsutne Crkve bez stvarnog razloga bojkotuju rad Sabora i ukoliko već prisutne Crkve odbiju da uzmu u razmatranje sva postavljena pitanja, probleme i nesuglasice, predstavnici SPC na Saboru biće, nažalost, prisiljeni da napuste zasedanje i da se na taj način pridruže crkvama koje su već odsutne, navodi se u saopštenju.
Ovakav stav, kaže patrijarh srpski, predstavlja dosledno sprovođenje odluka Svetog arhijerejskog Sabora SPC održanog u maju mesecu ove godine.
VARTOLOMEJ: SABOR I PORED POVLAČENJA RUSIJE
Vaseljenski patrijarh Vartolomej poručio je danas da istorijski sabor poglavara pravoslavnih crkava na Kritu, prvi posle više od hiljadu godina, treba da se održi uprkos odluci Ruske pravoslavne crkve da ne učestvuje na tom skupu.
Partrijarh Vartolomej, koji među pravoslavnim patrijasima tradicionalno važi za "prvog među jednakima", izrazio je nadu da će se ruska, i još tri pravoslavne crkve koje su odlučile da ne učestvuju na Svepravoslavnom saboru, predomisliti u tom pogledu, prenosi AP.
Sveti i veliki sabor, koji se od 17. do 26. juna održava na Kritu, ima za svrhu da okupi poglavare 14 autokefalnih pravoslavnih crkava kako bi se promovisalo jedinstvo među 300 miliona pravoslavnih hrišćana u svetu.
Taj sabor se priprema i planira već 55 godina, napominje američka agencija.
Sputnjik je u ponedeljak preneo da Rusija neće učestvovati na svepravoslavnom saboru na Kritu ako na njega ne dođu druge pravoslavne crkve, a Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve je predložio da se taj skup odloži.
Razlog je odbijanje niza crkava da učestvuje na predstojećem skupu zbog nepripremljenog jednog broja dokumenata i neutvrđene procedure Sabora, rekao je tada novinarima šef odeljenja za spoljne crkvene poslove, mitropolit volkolomski Ilarion, na kraju vanredne sednice u Moskvi.
Prema njegovim recima, učešće su ranije odbile Bugarska, Antiohijska i Gruzijska pravoslavna crkva.
NEMA RASKOLA PRAVOSLAVNIH (JER NEMA NI JEDINSTVA)
Najavljeni nedolazak predstavnika pojedinih pravoslavnih crkva, uključujući i Rusku, na Svepravoslavni sabor na Kritu neće dovesti ni do kakvog raskola u pravoslavlju, smatraju analitičari, ali ističu da će to svakako biti ne baš sasvim dobro pripremljen "krnji" skup, čije odluke neće biti obavezujuće za sve.
Zato bi, smatraju, najbolje bilo podvući crtu i iz svega izvući pouku, te pristupiti organizaciji novog Sabora.
Naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije Aleksandar Raković kaže da to što su se neke crkve opredelile da otkažu svoje učešće na Svepravoslavnom saboru pokazuje da pripreme nisu bile onakve kakv bi trebalo.
Žalbe su, podseća, stizale na račun glavnog organizatora Sabora, prvog među jednakima, a to je Vaseljenska patrijaršija, koja nije uslišila zahteve i molbe nekih autokefalnih pravoslavnih crkava.
Te crkve su, dodaje, imale primedbu na to što neka za njih prioritetna pitanja nisu stavljena na dnevni red ili su, pak, stavljena ali ne na način na koji su oni to očekivali, pa je to kod njih izazvalo određeno nezadovoljstvo.
Održavanje Sabora u "krnjem" formatu nije Svepravoslavni skup, a odluke neće biti obavezujuće za crkve koje neće učestvovati.
"Netačno je da će to dovesti do raskola pravoslavnih crkava. To je potpuno netačno, iako postoje određene interpretacije u javnosti o tome. Radi se o nekim i tehničkim i diplomatski stvarima, ali i političkim temama koje su ostale neusaglašene", precizan je Raković.
Predsednik novosadskog Centra za istraživanje religije, politike i društva Nikola Knežević smatra da je izostanak jednog broja crkava sa Svepravoslavnog sabora na Kritu potvrda nemogućnosti da se posle 12 vekova, (poslednji, sedmi vaseljenski sabor je održan 787. godine u Nikeji) okupe i razgovaraju o važnim pitanjima koja su vezana za sve pravoslavne crkve, ali i ceo hrišcanski svet.
"Treba naglasiti da su zahtevi Bugarske i Antihohijske crkve legitimni a takode i primedbe koje su došle od SPC a koje se tiču povrede pravilnika, nejednakosti arhiepiskopa i neuzimanja u obzir važnog pitanja autokefalnosti", naveo je Knežević u izjavi za Tanjug.
"To govori u prilog tom nedostatku jedinstva medu pravoslavnim crkvama, volje i kompromisa da se o važnim pitanjima i razgovara. U određenom smislu i jednu vrstu autoritarnosti Carigrada i tenzija, pre svega izmedu Carigrada, mesta gde stoluje vaseljenski patrijarh i Ruske pravoslavne crkve, kao najveće pomesne pravoslavne crkve", naveo je Knežević.
On je, kaže, mišljenja da bi bilo neumesno da se Svepravoslavni sabor održi, ako ukoliko se to, ipak, dogodi, to će značiti nametanje volje Konstatinopolja i imalo bi suprotan uticaj od onog kojeg bi Sabor trebalo da ima, te proslava jedinstva pravoslavne vere.
