Uprkos tome što je poslednjih godina u hotele u Srbiji uloženo više od 500 miliona evra, popunjenost objekata iznosi 30 odsto i taj novac se godinama neće vratiti investitorima.

Ulagali su privatnici, ali i država kako bi se podigao kvalitet usluge i smeštaja. U pojedine hotelske sobe uloženo je od 70.000 do 200.000 evra! Na taj način broj hotela u Srbiji se drastično povećao, a Beograd sada ima 91 kategorisan hotel.

"Hotelijerska ponuda u Srbiji razvija se brže od potražnje. Beograd ima 91 hotel, što zvuči mnogo, ali to je šest puta manje nego u Budimpešti i 20 puta manje nego u Pragu!", kaže za "Večernje novosti" direktor Udruženja hotelijera i restoratera HORES, Gergi Genov.

Međutim, broj hotela u prestonici i Srbiji nije problem, već popunjenost kapaciteta. Jer, kreveti su, u proseku, popunjeni samo 29 odsto. Tačnije, sobe su popunjene 42 osto. Ovo je veoma niska popunjenost i kada se uporedi sa Madridom, gde je 61 odsto kreveta neprestano puno. U ostalim evropskim prestonicama popunjenost se kreće oko 80 odsto.

"Veoma smo zabrinuti zbog ovakve situacije. Moramo da otkrijemo razlog. Prosečna cena noćenja u prestoničkim hotelima sada iznosi 60 evra, što je za 30 odsto manje u odnosu na cenu od prošle godine. Pošto ne znamo pouzdano šta je razlog, HORES je osnovao Centar za istraživanje u hotelijerstvu", ističe Genov.

Udruženje hotelijera je već sprovelo jedno istraživanje među gostima prestoničkih, ali i hotela u čitavoj Srbiji. Prvi podatak je bio očekivan - zadovoljni gosti se vraćaju istim hotelima. Preliminarni podaci ovog istraživanja o stepenu zadovoljstvu gosta pokazalo je šokantan podatak. Naime, do sada se verovalo da u prestoničkim hotelima uglavnom spavaju poslovni gosti, a ispostavilo se da su više od polovine - turisti.

Naročito tokom leta broj poslovnih turista pada na 15 odsto. Dakle, Beograd posećuju strani i domaći gosti kako bi uživali u vikend-provodu, nekom koncertu, događaju, razonodi... Naročito veliki broj turista su ljudi iz dijaspore.

"Neophodno nam je svakodnevno praćenje broja gostiju po hotelima. Takav monitoring će sigurno uroditi plodom. Moramo da otkrijemo koji su prazni dani i kada ima najmanje turista kako bismo tada osmislili manifestacije i privukli turiste. Takođe, pod hitno mora da se profiliše šta je to turistički proizvod Beograda i Srbije. Retko ko je od investitora planirao novac za promociju i kampanju. Većina marketinga odnosi se na promociju koju svi očekuju od turističkih organizacija. To mora da se promeni i da se krene u aktivnu kampanju na tržištima koja su naša ciljna grupa", naglašava Genov.