KAKO ĆEMO napraviti 15.000 IT stručnjaka?

Predsednik NPS Aleksandar Lipkovski pojašnjava da postoje problemi u školama, da informatički kabineti nisu opremljeni i da nema interneta u svim školama.

"Zaključak na sednici NPS je bio da obezbedimo većinu tih uslova, pa tek onda da krenemo sa promenama. Ovako bi bilo da usvajamo nešto što u većini škola ne bi funkcionisalo", rekao je Lipkovski Tanjugu.

On kaže da ne bi bilo korektno da se od roditelja traži da kupuju tablete ili mobilne telefone deci kako bi mogli da pohađaju obavezan predmet.

"Niko nije protiv informatike, svi znamo da je informatičko obrazovanje važna komponenta...Ideja je dobra i dobro isplanirana, ali bojimo se da će u realizaciji da nastanu problemi", naglasio je predsednik NPS.

Pomoćnica ministra prosvete Snežana Marković kaže da je neopravdan strah NPS i da ta njihova odluka znači da će još jedna generacija ostati uskraćena za razvoj digitalnih kompentencija.

Ona je pojasnila da je informatika sada izborni predmet u školama i da je pohađa oko 77 odsto učenika, tako da se desi da neki učenici završe osnovnu školu a da se sa nekim informatičkim temama nikada ne sretnu.

U okviru predmeta tehnički i informatika, kako kaže, zastupljena je malim brojem časova što je nedovoljno za sve što je potrebno današnjem učeniku.

"Neophodno je da u što ranijem uzrastu započne razvoj algoritamskog mišljenja kod učenika. Sada učenici tek u trećem razredu gimnazije sreću sa programiranjem i to je kasno, samo izuzetno talentovani mogu da postanu uspešni IT stručnjaci", rekla je Marković Tanjugu.

Kako kaže Ministarstvo trgovine i telekomunikacija je pre četiri godine opremilo sve osnovne škole digitalnim kabinetima, te da više od 80 učenika ima svoje uređaje - pametne telefone, tablete.

"Nikada nećemo imati idealne uslove. Ne možemo da čekamo momenat da sve škole budu savršeno opremljene, jer se to neće desiti", naglasila je Marković.

Dekan ETF Zoran Jovanović naglašava da Srbija kaska za svetom u oblasti koja je ključ svetske privrede u ovom trenutku i dodaje da su tri najveće kompanije u svetu baš iz te oblasti- Majkrosoft, Gugl i Epl.

On kaže da treba povećati broj ljudi na univerzitertima koji se obrazuju u oblasti IT, ali ne treba čekati ni na nižim nivoima školovanja sa širenjem informatike.

"Oblasti kao što su matematika i informatika ako neko savlada kao mlad može u životu postići prave rezultate. Ako zakasnimo sa tim neke generacije će biti izgubljene", rekao je Jovanović Tanjugu.

On je dodao da je prihod od IT sektora porastao 14 puta od 2008. godine, da je stopa rasta zadnje godine bila 20 odsto i da ti podaci ohrabruju ali i zabrinjavaju.

"Možemo da žalimo što nemamo dovoljno stručnjaka da zaposlimo u IT sektoru, jer bi stopa rasta možda bila 50 odsto, a ne kao sada 20 odsto. Možda bi Srbija mogla da postane tehnološki lider Evrope da smo na vreme reagovali", naglasio je Jovanović.

Direktor u kompaniji Aseko Srbija, Igor Brnabić, kaže da je važno uvesti informatiku kao obavezni predmet i da se na zapadu kaže da ste pismeni ukoliko ste informatički pismeni, te da je informatika u svim porama života.

"Druga stvar je da probamo da uklonimo strah koji ljudi imaju i da demistifikujemo informatičku delatnost, a to bi najlakše uradili ako deca od najranijeg detinjstva počnu da se upoznaju sa tim. Neće se svi baviti IT, ali moraju da poznaju tu oblast", naglašava Brnabić.

On je naglasio da su digitalni sadržaji trenutno jako dostupni deci i da se ona moraju zaštititi tako što ih obrazujete da ne koriste digitalne sadržaje koji nisu pogodni za njihov uzrast.

Brnabić kaže da u ovom momentu Srbiji nedostaje od 10.000 do 15.000 stručnjaka za rad u stranim kompanijama koje smanjuju ulaganja jer nemaju dovoljno kadrova.

"Aseko trenutno zapošljava 500 ljudi u Srbiji i u ovom trenutku mi imamo otvoren konkurs za 30 ljudi. Imamo problem da nađemo adekvatne kadrove jer ih nema na tržištu", zaključio je Brnabić.

Uvođenje informatike kao obaveznog predmeta u škole ipak će morati da sačeka novog ministra i novu školsku godinu.