Provencano je bio neprikosnoveni vođa sicilijanske mafijaške organizacije Koza nostra (Coza Nostra) od 1993. do hapšenja 2006. godine, kada je okončano njegovo 43-godišnje begstvo, prenosi Rojters.

Kao mladi mafijaški ubica iz Korleonea, mesta u blizini Palerma, u svetu kriminala dobio je nadimak "Bin Traktor" zbog surovog načina na koji se obračunavao sa pripadnicima neprijateljskih klanova.

Provencano je rođen 31. januara 1933. Odrastao je u Korleoneu kao treći od sedmoro braće. Nije završio ni osnovnu školu i radio je u poljima kao nadničar.

Mafiji se pridružio kao tinejdžer.

U to vreme, Mikel Navara je bio prvi čovek mafije u Korleoneu, ali Provencano i ostatak njegove ekipe su postali bliski sa Lučanom Liđom, mladim i ambicioznim kriminalcem. Navara i Liđo su zaratili sredinom 50-ih.

U avgustu 1958, Provencano je bio jedan od 14 naoružanih napadača koji su pomogli Liđu u planiranju ubistvo Mikelea Navare.

Liđo je kasnije postao prvi čovek mafije.

U sledećih pet godina, Provencano je pomogao Liđu da ubije nekoliko Navarinih saradnika. U maju 1963, nakon neuspešnog ubistva jednog od Navarinih ljudi, Provencana je počela progoniti mafija.

Liđo je o Provencanu rekao: „Puca kao Bog, šteta što ima mozak kokoške..." 10. septembra 1963. policija je izdala nalog za Provencanovo hapšenje zbog ubistva jednog od Navarinih ljudi.

Provencano je sada morao da beži i od policije i od preostalih Korleoneza. Liđo je 1974. zbog ubistva dospio u zatvor, imenujući Totoa Rina za svog naslednika na čelu mafije. Provencano je tako postao drugi čovek Korleoneza, Rinina desna ruka.


Provencano je 10. decembra 1969 učestvovao u Masakru Vijale Lacio ubistvu Mikelea Kavataja zbog njegovog učešća u Prvom mafijaškom ratu.

Napad je umalo pošao po zlu i Kavatajo je uspeo da ubije Kalođera Bagarelu (starijeg brata Leoluča Bagarele, zeta Totoa Rine). Provencano je navodno spasao situaciju pucajući iz berete 38/A i tako stekao reputaciju mafijaškog ubice. Ali, po Gaetanu Gradu, Provencano je u stvari upropastio napad prerano otvorivši vatru.

Dok je Rina bio šef mafije, verovalo se da je Provencano „vukao konce“ iza scene vodeći finansije kriminalnih radnji, naročito trgovine heroina. Nije poznato u kojoj je meri učestvovao u Drugom mafijaškom ratu 1981/82, koji je izazvao Rina, i u kojem je ubijeno više od hiljadu mafijaša. Nakon tog rata klan Korleoneza preuzima kontrolu u sicilijanskoj mafiji.

Osamdesetih i devedesetih Provencano je napravio privatni posed u Bageriji, predgrađu Palerma. U ovoj tvrđavi, Provencano i njegovi saradnici su se sastajali i prodavali građevinske ugovore u zamenu za ćutanje i lojalnost. Jedan dugogodišnji Provencanov saradnik opisao je šefovu rezidenciju: „Divno mesto, klasičan stil, gdje Provencano živi, skrivajući se, u miru sa svojom porodicom... Obično je na sastanke dolazio u ambulantnim kolima."


Salvatore Rina je uhapšen u janurau 1993. i poslat na doživotnu robiju zbog naručivanja desetine ubistava, uključujući i dva bombaška napada u kojima su ubijeni tužioci Đovani Falkone i Paolo Borselino. Falkone i Borselino su vodili Maksi Suđenje sredinom 80-ih. Provencano je tom prilikom osuđen za ova ubistva, u odsustvu.

Nije odmah bilo jasno da je Provencano nasledio Rinu, poiše wikipedia.hr. On nije bio viđen u javnosti od 1963, i kad su njegova žena i dva odrasla sina prestali da se kriju 1992., mnogi su posumnjali da je Provencano mrtav, normalnom, ili nekom drugom smrću.

Informacije su ipak govorile drugačije, kazujući da je nakom Rininog hapšenja 1993., Provencano postao vođa Korleoneza. Pričalo se da su se dva mobstera, Leolućo Bagarela and Ćovani Bruska, borili oko njegovog nasleđa, ali i da su ga nasledili, obojica su bili uhapšeni i zatvoreni 1995 i 1996.

Pod Provencanovim vođstvom, Mafija je postala manje krvava i efektivnija. Priča se da je Provencano pokušavao da sudi među rivalskim Mafijaškim grupama u borbi za posao, i držao se podalje od napada na javne ličnosti koji su govorili protiv Mafije i izazivali policiju da odgovori. Bio je pažljiv vođa, koji je samo nekoliko puta javno rizikovao, otkrivajući svoja mesta skrivanja samo odrešenim saradnicima. Izbegavao je telefone i izdavao naređenja i komunicirao (čak si sa svojom porodicom) putem malih, ručno dostavljanih beleški zvanih „picini“.

Zanimljivo je da su mnoge od Provencanovih beleški koje je policija pronašla su govorile o religiji, kao npr. „Može li vas Gospod blagosloviti i zaštititi." Đuzefina Vitale je rekla da se Provencano 1992. pojavio na sastanku Koza Nostre obučen u ljubičastoj odori Katoličkog biskupa.