Podizanjem šahovnice na tvrđavi u Kninu je počela centralna proslava 21. godišnjica vojno policijske akcije "Oluja", tokom koje je iz Hrvatske proterano više od 250.000 Srba.
Prisutnima se obratila hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović.
On je poručila da je Hrvatska stvorena pobedom hrvatskog naroda i njegovom voljom izraženom na referendumu 1991, a vojnu operaciju je nazvala "briljantnom i etički čistom".
Dobar deo obraćanja na svečanosti u Kninu, Grabar Kitarović je posvetila odnosima Srbije i Hrvatske.
Osvrnuvši se na aktuelna događanja na relaciji Beograd - Zagreb, te, kako je rekla, onima koji Hrvatsku nazivaju slučajnom državom", a koji su ovih dana išli i korak dalje i nazvali je "udbaškom strukturom" poručuje:
"Moderna Hrvatska država stvorena je voljom hrvatskog naroda i voljom izraženom na referendumom 1990. i veličanstvenom pobedom hrvatskih branitelja u Oluji koju ovde danas slavimo".
Istakavši da je godišnjica Oluje Dan pobede, slobode i mira za Hrvatsku, Grabar Kitarović je rekla da sve to morali izvojevati u ratu, braneći zemlju od unitarističkog jugoslovenstva i četništva koji su počinili strašna zla širom Hrvatske i BiH.
"Želim i ovom prilikom reći da poštujemo svaku žrtvu, jer svaki život je jednako vredan, ali se isto tako mora znati da je Oluja bila politički opravdana, etički čista, vojnički briljantno izvedena oslobodilačka i časna pobeda za pravilan cilj", rekla je Kitarović.
Uz poseban pijetet iskazan prvom predsedniku i poglavniku Franji Tuđmanu, Kitarović je rekla da je Hrvatska je Olujom dokazala svoju odlučnost da bude slobodna država, ali i sposobnost da bude suverena.
Nismo, kazala je "dopustili da budemo potčinjeni iako je to velikosrpskom agresijom pokušana, a hrvatska državna politika nije dozvolila osvetnički čin, već izražavala spremnost na pomirenje i oprost."
Ukazujući na, kako je rekla, ogromne benefite od Oluje, Kitarović je rekla da je ta akcija imala i veliko međunarodno značenje, jer je sprečila genocid kakav su "u Srebrenici učinile snage VRS".
Hrvatska i hrvatski narod znali su prostiti, ispunjena su opšta i manjinska prava te omogućen povratak svima koji su se želeli vratiti. To je etika pobednika i mira.
"Nećemo prihvatiti zanemarivanje presuda medunarodnih sudova titi negirati pobede", rekla je Kitarović.
Dodala je da hrvatski narod ne zaboravlja da su u oslobađanju zemlje učestvovali i brojni Srbi, koji su Hrvatsku videli kao svoju domovinu.
"Ulazak Srbije u Europsku uniju interes je i Hrvatske i Srbije. Želimo da verujemo da smo naporima u proteklim mesecima napravili pomak u medunarodnim odnosima", kazala je Kitarović.
Svesni smo, rekla je, da srpska nacionalna manjina suočava s razlicitim problemima, pre svega socijalnim i pre svega u najnerazvijenim delovima zemlje
Ona je istakla da u Hrvatskoj ne sme biti građana drugog reda, ni Hrvata ni Srba.
"Ne želimo jaku Hrvatsku samo u velikim gradovima. Ne želimo da ljudi samo žive u Hrvatskoj, nego da žive Hrvatsku kao svoju domovinu. Hrvatska nije i ne sme biti privremena i povremena domovina", kazala je Grabar Kitarović.
Svi se, kazala je, moramo okrenuti budućnosti kako u Hrvatskoj tako i u odnosima sa zemljama bivše države.
Ona je obećala podršku Srbiji za ulazak u EU, te dodala da želi da veruje i da ceni da su hrvatskoj manjini u Srbiji obezbeđena njena legitimna nacionalna prava.
Hrvatska je u tom smislu, smatra ona, učinila više nego iskorak, ali i primetila da uvek mesta za napredak.
Grabar Kitarović je poručila i da je Oluja velika poruka za budućnost, poruka da je za uspeh potrebno imati odlučno državno vođstvo, jasan cilj.
Oluja je, kazala je, i poruka koliko je važno imati dobru i dobro opremljenu vojsku iako Hrvatska nije ugrožena kao članica NATO, jer može računati na solidarnost.
"No mi moramo biti sposobni i spremni za svako moguće ugrožavanje i odbranu", poručila je Grabar Kitarović koja je komandat Oružanih snaga Hrvatske.
Vreme je, kazala je, da se na osnovu NATO standarda podigne standard vojske i modernizuju svi njeni rodovi.
"Moramo na visokom nivou sprovoditi odluku u skladu sa odbrambenim potrebama zemlje i bezbednosti", rekla je i dodala da je to danas potrebno možda pre nego u danima odbrane.
