Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da pred institucijama Srbije i RS stoji zadatak da se utvrde tačna imena stradalih Srba na teritoriji Nezavisne države Hrvatske, jer ni posle više od 70 godina to nije utvrđeno.
"To moramo da uradimo i zbog povampirenja ustaške politike u Hrvatskoj", rekao je Vučić na obeležavanju 75 godina od formiranja koncentracionog logora Jasenovac.
On je naveo da smo svedoci kako se iz ponora istorije na scenu vraćaju ideje nekadašnje NDH, da ćemo mirno i ponosno istrepeti sve to, ali da nikome i nikada nećemo dozvoliti Jasenovac, Jadovno, Jastrebarsko, ali ni Oluju.
"Srbin više neće u jamu, Srbin više neće bespogovorno u smrt, Srbin više neće i ne može bez svoje njive, imanja, kuće, ognjišta", podvukao je Vučić.
Vučić je rekao da ne želi da govori strašnim brojevima, između ostalog i o 30.000 stradale dece, već da hoće umesto toga da se zadrži na jednom broju - na 1,2 metara dubine na kojoj su pokopavani pobijeni.
"Zato što danas stojimo na toj meri 1.2 metra od užasa, samo na 1.2 metra pokopavali su ubijene Srbe, 1,2 metra od smrti, noža, kamena, malja, smeha ubica...", rekao je Vučić.
Premijer Srbije je rekao da niko od "krvnika" nije pokušao da opere krv sa svojih ruku.
"Ili ih je prosto i danas baš briga, sasvim mirno spavaju i utrkuju se, kao što vidite, da dokažu da im je deda bio ustaša... Nama nije, naši dedovi su ovde, na 1,2 metra ispod zemlje, zaklani, streljani, udareni maljem, položeni su u temelj njihove 'božje države', ustaške države njihovih dedova", rekao je Vučić.
Zbog toga, kako je rekao, danas mi, unuci žrtava na samo 1,2 metra, na teritoriji ustaške "božje države" pevamo ponosno Bože pravde.
"Pa koje onda pobedio?", upitao je Vučić, dodajući da unuci onih koji su bili predodređeni da umru za nečije puste snove, pamtimo bez mržnje i bez osvete, te da je naš uspeh, rad i rast, naša pobeda njihova najveća kazna.
"Naši preci znaju da to nije bilo uzalud", rekao je Vučić, navodeći da je srpski narod preživeo i da nikada više neće dozvoli da ga neko spusti na tih 1,2 metara.
ŠTA KAŽE NAUKA
Prema poslednjim argumentovanim podacima,u Jasenovcu je poimenično navedena 83.301 žrtva, od kojih je bilo 20.000 žena i 21.101 dete mlađe od 14 godina. Konačni broj žrtva se nikad neće saznati jer mnogi nisu ni upisivani, pa tako neki istraživači tvrde da je od osnivanja logora, u avgustu 1941. do 22. aprila 1945. godine, u sistemu koncentracionih logora Jasenovac (tu spada i takođe zloglasno Jadovno) ubijeno je oko 700.000 ljudi - dece, žena i staraca.
Ta brojka je svakako preterana jer po relevatntnim naučnim, a ne političkim procenama datim radi dobijanja veće ratne odštete na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1947. godine, ukupan broj žrtava Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je oko miliona ljudi (1.014.000 po demografima srpskom emigrantu Bogoljubu Kočoviću, odnosno 1.027.000 prema Hrvatu Vladimiru Žerjaviću, koji je radio uz pomoć Zagrebačke židovske zajednice)
Slična brojka, i to sve sa ubijenim “slugama okupatora”, dobijena je i prvim popisom Saveznog zavoda za statistiku 1964. godine, koji je odmah proglašen državnom tajnom. Broj žrtava “na pravoj strani” procenjen je na 750.000-800.000 ljudi.
Čuvena brojka od 1,7 miliona žrtava je demografski gubitak, koji obuhvata statistički gubitak u ljudstvu zbog rata – poginule, umrle od bolesti izazvanih artom, umanjeni prirast stanovništva zbog ratnih uslova...
Taj broj je “dobio” student matematike Vladeta Vučković nakon što su “državni i partijski zadatak” odbili profesori D. Vogelnik, A. Debevc i D. Tašić jer nisu imali “s čim da upoređuju”. Naime, do Pariske konferencije nije urađen postratni popis stanovništva.
Ono što se sa sigurnošću ipak može tvrditi je da je među ubijenima, i u jasenovačkim logorima i generalno, bilo najviše Srba (530.000 po Žerjaviću), Jevreja i Roma (145.000 zajedno, po Kočoviću).
Prema načinu ubijanja, jasenovački logor smatra se jednim od najmonstruoznijh stratišta u svetu, koji je osnovala i njime upravljala Nezavisna država Hrvatska.
