"Igraj i pobedi, ponosno se vrati. Donesi kući zlato što se zlati, Srbija čeka da dođeš iz daleka..."!

Odjekivao je plato ispred Doma narodne skupštine Srbije pesmom poznatog rep sastava, kojom su navijači, zajedno sa našim sportistima stavili tačku na nazaborvane dve nedelje takmičenja na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneriu.

Erupcija emocija...

Ni sivi oblaci nad Beogradom nisu sprečili na desetine hiljada navijača da izađu na ulice. Šampioni su to zaslužili.

Još u 18 časova, dva sata pre najavljenog početka izlaska naših olimpijaca, grupe navijača počele su da se okupljaju ispred Skupštine. Svoja mesta zauzeli su i prodavci navijačkih rekvizita.

"Izvolite, kupite zastave, dočekajte naše sportiste kako treba", obratio se prodavac grupici navijača.

"Naravno da ću da kupim. Ne čekam svaki dan sina sa olimpijskom medaljom", mogli smo jasno da čujemo dok smo prolazili na putu ka radnim pozicijama.

Zastali smo i upitali: "Izvinite, a ko je vaš sin?"

"Marko Tomićević, srebrni kajakaš", dobili smo odgovor od ponosne majke, koja je sa porodicom, dobrih sat i po pre početka svečanog dočeka, došla na plato, u masu navijača, da dočeka i pozdravi sve olimpijce, a posebno sina Marka.

Strpljivo su navijači čekali i pevali dok je na bini svirao Miligram. Ali, nisu oni zbog njega došli...

"Ovo su naši olimpijci koji nisu imali sreće da osvoje medalju u Riju", obratio se voditelj navijači, koji se još nisu stišali posle otpevane himne.

Bio je to početak svečane ceremonije dočeka.

Ovacije su bile toliko bučne da mnogi, poput strelkinja Zorane Arunović i Ivane Maksimović-Anđušić, nisu mogli suze da sakriju.

A, onda su na red došli osvajači medalja...

"Ivana, Ivana...", skandiralo se našoj bronzanoj skakačici u dalj, koja je zbog mitinga Dijamantske lige morala da propusti doček.

Kada je vodtitelj najavio Marinu Maljković, selektora ženeske košarkaške reprezentacije, nastala je navijačka histerija. Ubrzo je Ana Dabović, raspoložena da vodi navijanje, preuzela kontrolu nad situacijom i zapevala "U boj krenite junaci svi...". Grmeo je Beograd, a tek je trebalo da se pojave srebrni i zlatni.

Tekvondistkinja Tijana Bogdanović. zagrljena sa zlatnom iz Londona, Milicom Mandić, nije mogla da pronađe prave reči da opiše emocije i oduševljenje scenom koja ju je dočekala. Po prvi put su se na bini u centru Beograda našli i kajakaši Tomićević i Zorić, dok su odbojkašice imale iskustva, ali ne i po povratku sa Olimpijskih igara.

"Pozdravimo naše srebrne košarkaše", bile su reči voditelja i znak da se ponovo uplai na stotine baklji. Miroslav Muta Nikolić, u svom izdanju, plesao je na bini, a zatim se pred masom pojavio i Saša Đorđević. Pre dve decenije je nosio medalju oko vrata na povratki iz Atlante, a sada je ponosno predvodio grupu sjajnih mladića, srpskih košarkaša.

"Ludnica" je nastala i na bini...

Dok su se najavljivali osvajači najsjajnijih medalja, Sale "Nacionale" i raspevana Ana Dabović brzo su organizovali špalir. Košarkaši, odbojkašice, kajakaši, košarkašice... čekali su Davora Štefaneka i vaterpoliste.

Davor je prvi prošao, a zatim i "delfini".

"Uzeo si zlato Dejene", zaorilo se prvo sa bine, dok su selektora kolege sportisti gurali kroz masu.

"Osvojili ste sve", zapevala je Ana, a nadovezao se i neko od košarkaša.

I opet himna...

Zagrljeni u glas, da se trese. I treslo se. Srbija i Beograd dočekali su šampione...

Srbijo budi ponosna, jer ovo što ti imaš, za mnoge države je samo san!