Kultno umetničko mesto, Galerija Grafičkog kolektiva, prestaje da postoji na višedecenijskoj lokaciji na Obilićevom vencu 27, jer Beogradu je tu neophodna još jedna poslastičarnica?
"Grafički kolektiv nije samo lokacija, to je duh mesta. To je galerija u kojoj su se sastajala i izlagale generacije umetnika, istoričara umetnosti, književnika, novinara", kaže za "Politiku" Ljiljana Činkul, umetnički direktor Galerije Grafički kolektiv, upozoravajući na galopirajuću opasnost da taj prostor u kome umetnost živi već 67 godina, postane - poslastičarnica.
Vlasništvo tu nije sporno, poslovni objekat zdanja na Obilićevom vencu - Ninčićeve palate (ministar u kraljevskoj vladi Jugoslavije) - u čijem je prizemlju Galerija, restitucijom je vraćen porodici starih vlasnika još 2015. godine.
Tada je, preko advokata, postignut dogovor da Galerija ostane zakupac bar još tri godine, ali su se na isteku prve vlasnici predomislili i prostor prodali. Nedavno se pojavio advokat Feniks - Slatke kuće sa Zlatibora, koji je zakupce obavestio da je ta firma sada vlasnik prostora i da moraju da se sele.
Grafički kolektiv je angažovao advokata da se ispoštuje bar prvobitni rok od tri godine, a molba za pomoć upućena je i ministru prosvete Vladana Vukosavljeviću i gradonačelniku Beograda Siniši Malom.
"Nas bi trebalo da da zaštiti zakon još oko dve godine, ali je pitanje šta će dalje biti. Ako budemo morali da napustimo ovaj prostor apelujemo da se naše rešenje da galerija opstane, jer, šta bi se desilo kada bi se ispostavilo da je recimo Jugoslovensko dramsko pozorište sagrađeno na tuđem zemljištu, ono ne bi tek tako nestalo", zaključuje Ćinkul.
Grafički kolektiv i galerija su osnovani još 1949 godine, i od tada su prepoznatljivi kao pioniri u savremenoj likovnoj umetnosti, njenoj popularizaciji i postavljanju vizuelnih standarda. U SFRJ je bio jedan od vodećih umetničkih centra a tu su izlagana dela Dalija, Šagala, Vazarelija, Eroa, Fuhsa...
Kolekcija umetničkih radova ima više od 5.000 dela a izlaže se u enterijeru i eksterijeru koji je 1964. godine uradio arhitekta Peđa Ristić.
