Srpska vojska je u septembru 1916. godine, posle 18 dana teške i neizvesne borbe na Kajmakčalanu, uspela da otvori "Kapiju slobode" i pobedonosno krene put svoje domovine.
Ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin položio je danas cveće kod Spomenika osmatračnice sa Kajmakčalana u Pionirskom parku, poručujući da je istorija Srbije istorija borbe za slobodu i da Srbija nikada neće dozvoliti da se njena istorija prekroji ili prilagodi dnevno-političkim potrebama bilo koga.
Povodom 100 godina od bitke na Kajmakčalanu, cveće i počast sa ministrom odao je i ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ge, a njih dvojica su zatim simbolično dali znak za početak memorijalnog maratona "Čast otadžbine", koji organizuje atletski klub "Plemenito srce".
Do Kajmakčalana će tričati deset maratonaca, među kojima i tri devojke, a svako od njih će dnevno preći po 100 kilometara dnevno, simbolično za 100 godina od bitke. Planirano je da učesnici maratona 16. septembra u 14 sati stignu na vrh Kajmakčalana, a predsednik AK "Plemenito srce" Milisav Janković objasnio je da će maratonci tamo upaliti sveće za sve naše heroje koji su dali živote za slobodu.
"Da nije bilo njihove žrtve, mi danas ne bi uživali slobodu", rekao je on i zahvalio ministru, ambasadi Švajcarske i svima koji su pomogli održavanje maratona.
Nakon polaganja cveća, Vulin je rekao novinarima da je 100 godina malo da bismo zaboravili zločine, kao što je malo da bismo zaboravili prave prijatelje.
"Srbija nikada neće dozvoliti da se njena istorija prekroji, prepiše kako nekome odgovara ili prilagodi dnevnopolitičkim potrebama bilo koga", poručio je Vulin.
Stranac koji je dao srce za Srbiju - Arčibald Rajs
Zbog njega su ruže s neba padale na Kajmakčalan
On je istakao da je istorija Srbije istorija borbe za slobodu, istorija junaštva i istorija pamćenja ljudi koji su dali svoj doprinos i živote i koji su bezrezervno voleli ono što naš čini takvim kakvim jesmo - slobodu.
"Zahvaljujući junacima sa Kajmakčalana, onima koji su otvorili kapiju slobode, koji su probili zidove i ograde koji su Srbiju držali u ropstvu, mi danas govorimo svoj jezik, pišemo svoje pismo, mi danas svoju zemlju zovemo Srbija i živimo onako kako mi mislimo da treba da živimo", rekao je Vulin.
Zahvaljujući kajmakčalanskim junacima, ali i doprinosu svih generacija posle i pre njih, Srbija je izborila svoje pravo da sama odlučuje o sebi i o pravo neće dati nikome, podvukao je ministar.
"Kada se borite za slobodu i za prave, najveće vrednosti u ljudskom društvu onda ne možete da budete sami i zaboravljeni", rekao je Vulin dodajući da je borba Srbije i srpskog naroda za slobodu uvek stvarala i prijatelje, a da je Švajcarska jedan od njih.
Kako je rekao, Arčibalda Rajsa smo uvek doživljavali kao jednog od nas i nismo ga odvajali od sebe, kao što on sebe nije odvojio ni od srpskog vojnika, ni od običnog srpskog civila.
"I koji je patio zbog naših rana i učinio sve da čitav svet sazna koliko je srpski narod stradao, kako je stradao, u kakvim užasima je bio. Zato je 100 godina malo vremena da bi se zaboravilo kakve smo prijatelje stekli i da bi se znalo koje bio sa koje strane", rekao je Vulin.
On je zahvalio maratoncima što na takav način dokazauju da naši preci nisu zaboravljeni i da slobodarska tradicija naših predaka živi.
"Ovi hrabri ljudi pokazaće još jednom da naši junaci nikada neće biti zaboravljeni i da poneće im jednu nadu i jednu reč. Ponećete im reč da im kažete da budu mirni i ponosni, jer je njihova Srbija slobodna, a ponećete i nadu da ćemo mi svojim životom zaslužiti da jednog dana imamo tako zahvalno sećanje kao što imaju oni", poručio je Vulin.
Ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ge poručio je da sećajući se pobede Srbije, ne treba da zaboravimo ogroman broj žrtava koje je srpska vojska pretrpela, podsetivši da je strašne zločine nad srpskom vojskom i civilima u Prvom svetskom ratu detaljno dokumentovao švajcarski forenzičar, Rajs, koji je i sam bio na kajmakčalanskom bojnom polju.
"Rajsov izričit zahtev da njegovo srce počiva na planini Kajmakčalan najbolje ilustruje koliko je bio vezan za srpski narod i koliko je bio predan međunarodnom pravu i pravdi", rekao je Ge.
On je rekao da Švajcarska ostaje verna Rajsovom humanitarnom nasleđu i posvećena poboljšanju položaja svih žrtava rata, te da će nastaviti da zastupa njihova prava u potrazi za istinom i pravdom.
"Pomaganje žrtvama humanitarnih katastrofa i borba protiv nekažnjivosti predstavlja dva glavna stuba švajcarske spoljne politike", rekao je švajcarski diplomata.
Srpska vojska je u septembru 1916. godine, posle 18 dana teške i neizvesne borbe na Kajmakčalanu, uspela da otvori "Kapiju slobode" i pobedonosno krene put svoje domovine.
Na volovskim kolima, po lošim putevima i nepovoljnim vremenskim uslovima, vojnici nisu poneli samo ponos i slobodu, već i uspomenu na veliku pobedu koja im je omogućila povratak u domovinu.
Od kamenja sa Kajmakčalana napravljen je jedan od najneobičnijih spomenika - osmatračnica koji se nalazi u Pionirskom parku u Beogradu.
Ovaj spomenik je podsetnik na sva stradanja i žrtve koje je Srbija podnela u Velikom ratu.
Da se nikad ne zaborave velikani koji su se hrabro borili za svoju otadžbinu, na osmatračnici su napravljene i spomen-ploče sa imenima svih srpskih generala koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu.
