SPC i vernici obeležavaju danas prenos moštiju ovog svetitelja iz Vladimira u Petrograd (Sankt Peterburg), u lavru Svetog Aleksandra Nevskog, gde se nalaze i sada.

Aleksandar Nevski je sin kneza Jaroslava. Od malena je bio okrenut Bogu. Bio je veliki borac za pravoslavlje.

Pobedio je Šveđane u borbi na reci Nevi 15. jula 1240. godine, pa je zbog toga i nazvan Nevskim. Zbog njegove mudrosti i snage uvažavao ga je i tatarski kan.

Sazidao je mnogobrojne crkve i učinio bezbroj milostivih dela.

Rođen je 30. maja 1220. godine, a upokojio se kada je imao 43 godine.

U Srbiji ga slavi (6. decembra) mali broj porodica. Na Dorćolu u Beogradu se nalazi crkva Svetog Aleksandra Nevskog koju je podigao kralj Aleksandar Karađorđević. On je Aleksandra Nevskog smatrao svojim zaštitnikom.

Ruska crkva kanonizovala je Aleksandra Nevskog zbog njegovih hrišćanskih vrlina, a tokom vremena stvarale su se i priče o čudima vezanim za njegov lik.

Jedna od takvih priča je da se u crkvi gde je počivalo telo sveca, jedne noći sveće su se navodno upalile same od sebe, a dva starca izašla su iz oltara i prišla njegovom grobu, govoreći: "Aleksandre, ustani i spasi praunuka Dimitrija, koga napadaju tuđinci".

Prema priči, Aleksandar je ustao iz groba i krenuo s njima, a sve to je navodno video čovek koji brine o crkvi i o tome izvestio crkvene vlasti. Sveštenici su mošti Aleksandra Nevskog postavili u kivot i tom prilikom su bolesnici, prilazeći im s verom, dobili isceljenje.

Arhimandrit Jefrosin je video kako se sveća pored groba Aleksandra Nevskog sama zapalila od nebeskog plamena.