Put nas je naneo u Ram zbog skele na Dunavu koja tu decenijama radi. Kilometri puta od Beograda, i to prilično lošeg, isplatili su se već na ulazu u mesto na brdu sa kog puca pogled na Dunav širok kao more, i dalje preko njega - na ravni Banat i rumunska sela.

Kuće živih boja načičkane na malom prostoru, skele, čamci i stara tvrđava koja dominira skladnim pejzašem mestašca, koje pripada opštini Veliko Gradište, a u koje su generacije "gastarbajtera" ulagale u nadi da će jednog dana tu u miru, okruženi decom i grajom unuka, dočekati kraj.

Ali, većinu njih život je zadržao na drugoj strani, i sada u ovom mestu na papiru živi oko 250 ljudi, a broj stanovnika je zapravo duplo manji...Neki su opet otišli da sreću potraže u većim gradovima Srbije ili van nje.

"Mesto polako izumire", kaže nam naš domaćin, Živorad Žika Sekulić, stari "dunavski vuk", vlasnik skele na Dunavu zbog koje smo došli, ali, ispostavilo se i "živa enkciklopedija" svih podataka o istoriji ovog kraja, čovek intelektualac, ali i biznismen.



"Šta da vam kažem? Dovoljan podatak vam je da od sledeće godine ni seoska škola neće raditi. Sada ima samo jednog, a od sledeće godine neće imati nijednog đaka...Ovde poštar dolazi jednom nedeljno, hitna pomoć dođe ako ima slobodnih vozila. Kuće su prazne, a mladi i dalje odlaze", objašnjava nam naš domaćin.

I zaista, na ulicama se najmanje primećuje život. Umrlice na kućama govore o godištu njihovih vlasnika, starosedelaca, a na ulici nas je dočekalo više lokalnih "džukaca", nego prolaznika. Jedina "vreva" odvija se na i oko skele, i u restoranu na samoj obali čije vođenje je Žika prepustio jednoj od svojih kćeri.

A nekada je ceo Ram vrveo od ljudi koji su se sa obe strane Dunava slivale da tu razmene robu. Reke pšenice i kukuruza sa banatske, industrijskih proizvoda, voća, povrća i građe sa "srpske strane" odatle su nalazile put do kupaca.

Negde od 2008. sve je stalo, proizvodnje je sve manje, kaže nam gospodin Žika. Kroz Ram sada prolaze uglavnom turisti, i gosti iz Rumunije koje tu put nanese.



"Blizu je granica, Rumuni vikednom dolaze kao turisti - obilaze Srebrno jezero, Golubac, banje...Imaju ovde i prijatelje i poznanike, oduševljavaju ih naši vašari, slave - oni nemaju te masovne proslave", objašnjava naš sagovornik.

Ram je, kaže, nažalost, više tranzitno mesto kroz koje prolaze turisti, ali i biciklisti i pešaci jer je ovo mestašce na međunarodnim biciklističkim i pešačkim koridorima.

Najviše ljudi ipak je tu zbog skele čiji je Sekulić vlasnik, ali o njoj više u posebnom tekstu...

A pamtio je Ram neke slavnije dane...

1/0
Vidi galeriju
undefined srednjevekovna tvrđava ram



Legenda kaže da je Romulov mlađi brat Rem posle jedne svađe sa bratom krenuo sa svojom ženom Leticijom pored Dunava da sebi traži novi dom. Tako se zaustavio na prelepom brežuljku i zasenjen njegovom lepotom rešio da tu sagradi dom.

Da nije Ram bio slavan samo u legendi - otkriva tvrđava, čija restauracija je u toku. Ram se u istoriji spominje prvi put 1128. godine, kada su u njegovoj blizini Vizantijci pobedili Mađare. A nekoliko kilometara uzvodno od antičkog vizantijskog utvrđenja 1483. godine podignuta je nova tvrđava po nalogu Bajazita II. Bila je važno uporište turske odbrambene linije prema Ugarskoj. Tvrđava Ram imala je strateški značaj do 1521. godine kada se granica turske imperije pomerila ka severu. Pamti i dane pod vlašću Austrije - od 1718. do 1739. godine.

Da Ram "nije tikva bez korena" i da je u davna vremena imao veliki značaj na mapi sveta pokazuje i obližnji, potpuno očuvani "karavan saraj" - velika pijaca na kojoj se odvijala robna razmena između tadašnjih naroda... Tu se prodavala roba dovožena karavanima.

"Ovo je jedini očuvani karavan saraj u Srbiji",sa ponosom priča naš sagovornik.

I još istorije Ram ima da ponudi - tu je i očuvana zgrada "ćumrukane", negdašnje carinarnice u kojoj je službovao i Vuk Karadžić, a baš preko Rama se Karađorđe 1813. godine iz izgnanstva vratio u Srbiju...


Naš domaćin Žika, sve nade za spas Rama sada ulaže u njegov turistički potencijal. A i on postoji zahvaljujući Žiki. Naime, baš on uspeo je da kontaktima sa predstavnicima turske ambasade izdejstvuje kompletna finansijska sredstva za obnovu stare tvrđave. Dugo je trajao i taj put, od 2007, godine do danas, dok u saradnji sa lokalnim vlastima i turskom ambasadom nije postignut cilj...Radovi na rekonstrukciji tvrđave počeće sledeće godine, a Turci će u nju i karavan saraj uložiti čak dva miliona evra.

"Ram ima veliki turistički potencijal - na malom prostoru su ostaci građevina iz vremena Kelta, Rimljana, Srednjeg veka, a sve to zbog geostrategijskog položaja mesta. Tvrđave koje su podizale razne vojske da bi kontrolisale tok Dunava, skreću pažnju turističkih agencija, ali i tu ima problema. Sa jedne strane tu su Smederevo, Viminacijum, Golubačka tvrđava, pa je retko ko bacio pogled na Ram", gotovo ljubomorno nam objašnjava gospodin Žika.

Ipak, sada, pošto je ubedio i Turke da ulože sredstva, a i lokalne vlasti da ne gledaju Ram kao konkurenciju, već kao dopunu turističke ponude, Žika Sekulić očekuje, da za dve godine kada radovi na tvrđavi budu okončani, dođu mnogo bolji dani za Ram.



I poput svog oca, koji je jednom davno potplaćivao okolne privrednike da ne zapošljavaju njegovog sina, kako bi zadržao uz sebe, u porodičnom biznisu, i Žika se nada da će bar neko od njegovo četvoro dece nastaviti što je započeo - sa radom skele, ugostiteljstvom, turizmom. "Tipuje" na ćerku, ali najmlađeg sina, koji sada u Beogradu studira prava. Srećan je, kaže, što je odabrao baš taj fakultet, jer neće moći s tom diplomom tako lako da ode "preko". Za starijeg sina, ETF-ovca, baš i ne može sa sigurnošću da računa...

 A većina stanovnika Rama nema razvijen porodični biznis i nema toliko dece kao naš domaćin. Njihova budućnost se već odvija negde drugde, dokazuju pusta dvorišta i zabravljene kuće.

Dok šetamo zajedno po oštećenoj tvrđavi, koju uskoro čekaju neki bolji dani, naš sagovornik ih priželjukuje za ceo Ram. Sve nade ulaže u rekonstrukciju tvrđave i turiste koji bi tu dolazili. Planira i proširenje kapaciteta - uz restoran je već nikao, pa stao deo zgrade u kom bi bile sobe za prenoćište. I ovaj poluzapočeti hotel je na "čekanju".

Dok nam pokazuje arheološke iskopine i poput najstručnijeg vodiča otkriva šta koji deo tvrđave predstavlja, pogled nam odvlači za sve stanovnike sivih gradova idiličan prizor - muškarac zavaljen u čamcu, koji leži dok ga ljuljuškaju blagi talasi Dunava. Gledam ga i razmišljam da nije ni svestan da izgleda kao najsrećniji čovek na svetu...



Pitam se, posle svega, i to naglas izgovaram, da li treba bilo šta menjati u Ramu? Da li će bolji putevi, "našminkana" tvrđava i horde turista zaista doprineti, ili mnogo toga oduzeti njegovoj neiskvarenoj lepoti.

"Od te lepote se ne živi, a selo propada", odgovara kao iz topa naš domaćin Žika.

U slededećem tekstu čitajte kako izgleda vekovna borba sa dunavskim talasima na skeli Ram-Stara Palanka.