Mnogo je situacija u avionima i aerodromima koje umeju da dovedu do ludila. Pogotovo u avionima sa putnicima koji misle da im je baš sve dozvoljeno ili koji su umislili da su "kraljevi".

Neretko se dešava da budu vrlo, vrlo neprijatni prema letačkom osoblju, tačnije stjuardesama ili drugim putnicima. 

Da li ste se ikada zapitali šta je njima na pameti kada ih "saleti" gomila pitanja i zahteva?

MONDO: Lepo je biti stjuardesa, ali...

Londonski "Indipendent" uradio je malo istraživanje među stjuardesama, pitajući ih šta bi one zaista rekle putnicima da mogu.

Evo odgovora:

- "Ne, niste sami u avionu i ne vrti se svet oko vas!" (putnicima-davežima);

- "Ako vam let kasni, verovatno ćete propustiti drugi let. Naravno da neće zadržati avion samo zbog vas!";

- "Ne, ne možete da naručite tri različita pića, zar ne vidite da treba da uslužimo još 100 ljudi!?";

- "Ako ste toliko zahtevni, zašto ne kupite sebi avion?";

- "Ne, ne pitamo se mi za hranu, niti za piće, ni za stolice, niti za proizvođača slušalica, niti za izbor parfema ako je duty free let, niti za bilo šta drugo. Pitajte one koji odlučuju i imaju novac!";

- "Avion nije supermarket i ne, ne možete da dobijete avokado, mango i slično. Letimo na 10.000 metara iznad zemlje i dobićete ono što imamo".

- "Žao mi je, gospođo, ali i ja se plašim turbulencija i nije mi prijatno i ne, ne mogu nikako da učinim da se to ne događa";

- "Ovde sam da bih probala da sačuvam tvoje dupe, ne da bi ti blenuo u moje!";

- "Ne, stolica se nije smanjila, vi ste se ugojili";

- "Ne paničite! Ostali smo bez piletine, ne bez goriva".

- "Nisam ti ja služavka, konobarica ili dadilja!";

- "To što imaš para za biznis klasu, ne znači da imaš kraljevske krvi! I onaj koji ima mesto u repu aviona takođe zaslužuje da dobije ono što želi";

- "Ne ostavljaj otpatke za sobom! Zato u avionima i postoje kese za đubre!";

- "Čoveče, letiš iznad 10.000 metara, 600 kilometara na sat, trebalo bi da si oduševljen prizorom, oblacima, sunce, a ne da stalno tražiš da ti uključim TV!";

- "Neverovatno je koliko putnika ne zna da se ponaša. Mnogi od njih ne kažu 'hvala' ili 'molim'. Pojedini nas ni pogledaju kad ih uslužimo. To je toliko tužno i nevaspitano, verovatno nešto što sve nas najviše nervira. Ovde sam da bih ti pomogla, uslužila te, pa valjda zaslužujemo bar pogeld da znamo da postojimo".