U Srbiji je prosečna zagađenost dva puta viša od preporučene, i za trećinu viša nego u bogatim evropskim zemljama, ali i duplo niža od svetskog proseka, navodi se u izveštaju SZO.
U izveštaju se istice da u svetu 92 odsto stanovništva živi u podrucjima sa povecanim nivoom zagadenja vazduha sitnim cesticama.
U Srbiji srednja vrednost zagadenja sitnim cesticama precnika do 2,5 mikrona iznosi 19 mikrograma po kubnom metru vazduha, a u gradskim podrucjima 21, dok je preporucena vrednost Svetske zdravstvene organizacije 10 mikrograma.
Zagadenje u Srbiji varira od 12 do 33 mikrograma, navodi se u izveštaju koji daje srednje godišnje vrednosti (medijanu) zagadenja.
Otrovni oblak prekrio Bor: Jedva se diše! (VIDEO)
Direktorka odseka za javno zdravlje u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji Marija Neira pozvala je na hitne mere za poboljšanje kvaliteta vazduha u svetu.
"Postoje rešenja, a to su pre svega održiviji sistem transporta, upravljanje cvrstim otpadom, korišcenje cistih peci i goriva u domacinstvima, kao i obnovljivi izvori energije i smanjenje industrijskih emisija", navela je ona a preneo AFP.
Izveštaj je sacinjen na osnovu podataka iz 3.000 mesta u svetu, pretežno gradova, a uraden je u saradnji sa univerzitetom Bat (Bath) u Velikoj Britaniji.
Zakljucak je da 92 odsto stanovništva živi u podrucjima u kojima je zagadenje sitnim cesticama vece od preporucenog limita od 10 mikrograma po kubnom metru. Ove sitne cestice su zagadivaci poput sulfata, nitrata i crnog ugljenika, koji ulaze duboko u pluca i kardiovaskularni sistem i zbog toga su ozbiljan rizik za zdravlje ljudi.
Nivo zagadenja posebno je visok na istocnom Mediteranu, u jugoistocnoj Aziji i zapadnom Pacifiku.
Sa izuzetkom Amerike, manje od 20 odsto stanovništva živi u mestima u kojima kvalitet vazduha odgovara standardima SZO.
Osnovni izvori zagadenja vazduha su, po podacima SZO, neefikasna transportna sredstva, sagorevanje goriva u domacinstvima, sagorevanje otpada, elektrane na ugalj i industrija, preneo je AFP.
Ljudska aktivnost nije jedini izvor zagadenja, jer prirodne pojave poput pešcanih oluja, posebno u blizini pustinja, mogu imati veliki uticaj na kvalitet vazduha.
Eksperti se nadaju da ce zahvaljujuci novim podacima podstaci države da više ucine kako bi smanjile zagadenje vazduha, posebno s obzirom na to da su svetski lideri u septembru 2015. utvrdili ciljeve održivog tazvoja u koje spada i osetno smanjenje broja smrti i bolesti usled zagadenog vazduha do 2030. godine.
Svake godine, oko tri miliona smrti se može povezati sa izloženošcu zagadenja vazduha van kuce, dok je prema procenama iz 2012. te godine 6,5 mliliona smrti, odnosno 11,6 odsto smrti u svetu, bilo povezano sa zagadenjem spoljnog i unutrašnjeg vazduha, navodi AFP.
Neprenosive bolesti poput kardiovaskularnih bolesti, moždanih udara i raka pluca, uzrok su 94 odsto smrti povezanih sa zagadenjem spoljnog vazduha, a više od 90 odsto smrti dogada se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, u koje spada Srbija.
Skoro 75 odsto smrti zabeleži se u regionima jugoistocne Azije i zapadnog Pacifika.
Kada se u podacima u smrtnosti izbrišu razlike u starosnoj strukturi, smrtnost povezana sa zagadenjem vazduha u svetu iznosi 47 na 100.000 stanovnika, u evropskim zemljama sa visokim prihodima 25, u evropskim zemljama sa niskim i srednjim prihodima 54, a u Srbiji 34 na 100.000.
U Evropi se i u nivou zagadenja beleži razlika izmedu zemalja sa visokim prihodima, gde je prosecna zagadenost sitnim cesticama 14 mikrograma po kubnom metru, i zemalja sa niskim i srednjim prihodom gde je zagadenje 25 mikrograma.
Prema podacima iz 2014, prosek u svetu je 39 mikrograma, najzagadenije su bogate zemlje istocnog Mediterana sa 91 mikrogramom, slede siromašnije zemlje ovog regiona sa 55, kao i u jugoistocnoj Aziji, a situacija je najpovoljnija u bogatim zemljama americkog kontinenta - 9 mikrograma, dok je u onima sa srednjim i nižim prihodima prosek 17 mikrograma.
