"Čistio sam Šekiju kopačke, svako jutro"

Stanislav Karasi (69), deveti najbolji strelac u istoriji Crvene zvezde, nosio je dres kluba iz Ljutice Bogdana ukupno 12 godina.

Crveno-belu opremu prvi put je zadužio 1959, kao 13-godišnjak. Na putu do prvog tima pokazao je talenat, pa zaobilaznom stazom stigao među seniore, dokazujući se od 1965. do 1968. i u Borovu, odakle ga je u Zvezdu lično vratio Miljan Miljanić.

Nastupajući za crveno-bele, od 1968. do 1974. sabrao je 338 odigranih utakmica i 130 golova, što ga i danas svrstava među legende kluba.

"Kada sam stigao, našao sam drvene tribine, kao i stadion koji je potom renoviran i koji je napravljen u fantastičnom ambijentu i koji je dobio ime 'Marakana' po veličini, jer je bio san svakog dečaka igrati pred 100.000 gledalaca", rekao je Karasi u razgovoru za Zvezda TV.

Govoreći o svojim prvim godinama u klubu, neizbežno ističe ime jednog fudbalera - Dragoslava Šekularca.

"Imao sam jednu ljubav - Šekularca i on je to bio i ostao. Zahvaljujući njemu i ljubavi prema njemu, kad sam počeo ovde da igram 1959. mogao sam posle škole i treninga da ispričam drugovima koga sam od igrača video. I stalno sam im pričao o Šekiju. On im je bio najinteresantniji i zaista 'high, high' igrač za sve".

Uz Karasija, drugu Zvezdinu zvezdu uvek je čekala čista obuća na stadionu.

"Dok god je bio u Zvezdi, ja sam mu čistio kopačke. Niko nije mogao da mu čisti kopačke osim mene. Dolazio sam u sedam i čisto sam ih, glancao, čistio... On to zna, zna i većina mojih drugara i to je za mene bilo zadovoljstvo i ljubav bez kraja", dodao je on i istakao da su obojica rođeni istog dana - 8. novembra.

Upitan za svoju generaciju, Karasi naglašava da je Dragan Džajić bio "sve" ("kapiten, vodilja...") i posebno ističe značaj Miljana Miljanića, koga i on iz milošte zove "čičom".

Interesantno je i koliki je Miljanić imao značaj za svoje igrače van terena.

"Kad govorim o Zvezdi, stojim mirno, jer smo tako naučeni - kako se u Zvezdi živi, kako se ulazi u klubu, kako se u njemu ponaša i kako se ponaša na ulici. Imali smo sreću da nas je "čiča' učio mnogim stvarima. Tad je samo sirotinja igrala fudbal, a ona nije bila u situaciji da nauči mnoge stvari iz života. Zato, da ne bismo sramotili Crvenu zvezdu imali smo, na primer, situaciju da je Miljan dovodio najbolje konobare da nas uče kako se koriste noževi, kašike, viljuške, kako se jede i ponaša, jer smo mi bili javne ličnosti i jer smo predstavljali Zvezdu. Takođe, morali smo da se šišamo kako on kaže. Dovodio je frizera iz Kasine i morali smo da imamo frizure kako on kaže. Sportske!"

U dresu Zvezde Karasi je osvojio tri titule, dva Kupa Jugoslavije, dva trofeja Superšampiona SFRJ i Kup prvoligaša. Za sve to vreme dobio je dva žuta i jedan crveni karton, a posebno ističe broj svojih golova, s obzirom na to da nije bio klasičan špic.

"Ja sam bio manevarski igrač, a ne igrač navale. Jedan sam od retkih igrača sredine terena koji je došao do vrhunske cifre za igrača na toj poziciji. Dati 130 golova nije malo".

Ipak, kao najvažniji i najlepši gol svoje karijere Karasi navodi jedan od četiri pogotka koje je postigao u dresu reprezentacije (10 nastupa).

"Bila je to stravična utakmica kvalifikacija za Mundijal u Atini, protiv Grčke. Prvi gol je dao Bajević, ja sam dao drugi i to je moje remek delo, najlepši koji sam dao. To je bio gol u zadnjim sekundama, za odlazak u majstoricu, a niko ga posle nije pomenuo. Tek posle povratka u Beograd shvatio sam da sam uradio nešto dobro. Taj dan i taj moj gol bili su poseban događaj u Jugoslaviji, kako su mi kasnije objasnili. Najviše me je radovalo što mi je nekoliko ljudi dolazilo kući i tražilo da im kumujem, jer su im se žene porodile tog dana kada sam dao taj odlučujući gol".

O sadašnjem trenutku Crvene zvezde Karasi govori sa setom u glasu.

"Ovo što vidite ovde (pokazuje ka trofejima), ovo je jedna od trofejnih sala u Evropi, ne govorim o svetu, kojom su se ljudi oduševljavaju. Mnogi zaboravljaju da se Zvezda ne pravi danas, ni od juče, već da je mnogo krvi, znoja i svega uloženo da bi ovo moglo da traje i da živi. Žao mi je što ne ide onim putem kojim smo mi išli, što ne dolazi do izražaja zvezdaštvo kakvo se učilo", podvukao je Karasi, žaleći za slavnijim danima svog kluba.