Ima 54 godine, a uskoro će proslaviti 30 godina kako učestvuje u vlasti. Veći deo političke karijere proveo je na najodgovornijim položajima!

Milo Đukanović, crnogorski premijer (bio je i predsednik Crne Gore), ponovo je pobedio na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, a od uvođenja višestranačja u Crnoj Gori 90-ih godina prošlog veka, ovo su bili deseti parlamentarni izbori, ujedno i četvrti od 2006. godine kada se Crna Gora odvojila od Srbije sa kojom je činila državnu zajednicu.

Kao u filmu "Ko to tamo" kada jedan od likova ushićeno kaže: "Ljudi, pa ovaj čovek je neuništiv!".

Tako je izgleda i Milo "neuništiv" i, po svemu sudeći, bar još četiri godine vladaće Crnom Gorom. On je u poziciji da formira vladu sa partijama manjina i poslušnim Socijaldemokratama i nastavi tamo gde je stao.

"Nije bilo jednostavno, velika sila se upregla protiv malene Crne Gore, ali zahvaljujući vama smo uspeli", rekao je Đukanović svojim pristalicama odmah nakon nedeljnih parlamentarnih izbora, koji su ostali u senci spektakularnog i ne baš jasne pozadine hapšenja grupe od 20 ljudi, državljana Srbije, koji su, navodno, hteli da izazovu haos u Crnoj Gori i "izvrše napade na državne institucije".

Iako ga opozicija optužuje za izborne malverzacije, za "kupovinu glasova (ličnih karata), "fantomske birače", za širenje straha, za povezanost sa kriminalnim grupama, Milo na sve to ostaje "hladan kao špricer"...

ATMOSFERA U ŠTABU DPS

Rođeni Nikšićanin je čovek koji može da se pohvali da je najduže na vlasti od svih evropskih političara, vlada i država. I to u kontinuitetu!

Od 1991. godine do danas, Đukanović je na najodgovornijim pozicijama u Crnoj Gori - najviše na premijerskoj poziciji, a bio je i predsednik Crne Gore.

Njegov put politički put počeo je još od ondašnjeg Saveza komunista Jugoslavije, a aktivan je od čuvene "antibirokratske revolucije", januara 1989. godine kada se ustoličio u novoj vladajućoj garnituri.

Uz pomoć svog nekadašnjeg mentora iz Srbije, Slobodana Miloševića, Milo Đukanović je sa saradnicima, a bili su to Momir Bulatović i Svetozar Marović, počeo svoj politički put za koga se teško moglo pretpostaviti da će trajati do danas.

O RATU (1991. godine)

I GODINAMA KASNIJE...

Đukanović je sa 29 godina postao najmlađi premijer u Evropi 1991. godine. Bio je bez iskustva osim u omladinskim (komunističkim) partijskim organizacijama, mnogi su sumnjali da je dorastao toj odgovornoj funkciji. Ali, on traje do danas.

Od tada do danas mnogo toga se dogodilo u Crnoj Gori, ali i u celom regionu. Od te 1991. godine, dogodio se rat u bivšoj Jugoslaviji, bombardovanje SR Jugoslavije (Srbije i Crne Gore). A Milo se prilagođavao svakoj situaciji, odolevao raznim vetrovima, pravio "lupinge", "vratolomije"...

Nekadašnji "Slobin đak" vremenom je postao njegov najljući protivnik, da bi godinama kasnije, priznao: "Milošević mi je bio najteži politički protivnik".

Njegov otklon prema Miloševiću počeo je četiri, pet godina nakon što je postao premijer, a definitivni razlaz se dogodio kada su u Beogradu i u gradovima Srbije organizovane demonstracije protiv režima Miloševića 1996. i 1997. godine zbog izborne krađe.

Đukanovićevo distanciranje od Miloševića tada je ušlo u završnu fazu, a paralelno sa tim, počelo je i cepanje Demokratske partije socijalista, odnosno razlaz sa njegovim dotadašnjim saradnikom Momirom Bulatovićem, koji je ostao uz Miloševića.

Uporedo sa učvršćivanjem političke pozicije, Đukanović je radio i na jačanju ekonomske moći, preuzevši kontrolu nad svim crnogorskim poslovima, koji su do tada bili pod kontrolom jugoslovenskih državnih organa (čitaj: Miloševića).

Simpatije u Srbiji, odnosno delu srpske javnosti, dobio je baš zbog okretanja leđa Miloševiću, ali i zbog toga što je bio "jatak" liderima srpske opozicije, koji su za vreme NATO bombardovanja otišli u Crnu Goru.

Labava državna zajednica Srbije i Crne Gore definitivno je završena 21. maja 2006. godine, kada je Đukanovićev Blok za nezavisnu Crnu Goru pobedio na referendumu - oko 55% građana izjasnilo se za nezavisnu Crnu Goru.

Đukanović je postao veliki zagovornik Evropske unije, ulaska u NATO, severno-atlantskih integracija, a na tom putu je pokazao spremnost i na odluke koje se Srbiji apsolutno nisu dopale. Jedna od njih je i priznanje nezavisnosti Kosova.

Iako je znao da će to biti bolno za Srbiju, jer je "drugo oko u glavi" (nekada se govorilo za Srbiju i Crnu Goru da su "dva oka u glavi") pogledalo na drugu stranu, on je odlučio da ne gleda emocije, već da postupi pragmatično, kakav je i bio u svojoj političkoj karijeri.

Pragmatizam i jeste njegova glavna odlika.

KOSOVO

Svoj stav o Kosovu obrazložio je rečima da u Srbiji moraju da shvate da je to davno izgubljena bitka, bitka prethodnih generacija.

"Niko u Crnoj Gori, počev od donosilaca odluka, pa do svakog građanina nije imao lošu nameru da priznanjem Kosova napravi neku štetu Srbiji. Ne pravi se šteta onome koga doživljavate vrlo bliskim sa vama. Nije reč o tome, već je to bila i i dalje je naša percepcija onog što je potrebno učiniti na sređivanju stanja u regionu i stvaranju pretpostavki za uspostavljanje veće stabilnosti i obnovu poverenja...Ta bitka je nažalost izgubljena u prethodnim generacijama ljudi koji su donosili državno-političke odluke u Srbiji i zbog toga je moja sugestija bila i Tadiću i Vučiću da zbog ranije izgubljene bitke ne orobljavaju ono što su realne razvojne šanse današnje i buduće Srbije", rekao je Đukanović u jednom intervjuu.

To priznanje Kosova je i bila jedna od glavnih karata na koju su igrali (i igraju) njegovi politički protivnici u Crnoj Gori, mahom okrenuti Srbiji. Kao i karta povezanosti sa kriminalom.

ISTRAGA o ŠVERCU DUVANA

Protiv Đukanovića je pre više godina pokrenuta istraga u Italiji zbog šverca duvana, a u izveštajima tužilaca, koje su preneli italijanski mediji, navedeno je da je Crna Gora bila "deo švercerskog lanca". U tim izveštajima istrage je navedeno i da je Đukanović, kao vođa grupe, zaradio više desetina miliona evra na ovim "poslovima".

Međutim, maja 2009. godine istraga protiv Mila Đukanovića pod optužbama za udruženi zločinački poduhvat u vidu međunarodnog mafijaškog udruživanja je arhiviran, shodno njegovom povratku u politiku na mesto premijera, sticanjem diplomatskog imuniteta.

I tu "povezanost sa kriminalmnim grupama", Đukanović je nekako uspeo da okrene u svoju korist. Jedno od najčešće pominjanih imena u prethodnoj izbornoj kampanji bilo je Svetozar Marović, nekada Milov bliski saradnik, koji je osuđen za malverzacije.

ONI NJEMU "LOPOVE", ON NJIMA "BRAVO, KRETENI"

Opozicija je to povukla kao još jedan adut u kampanji, jer je "Sveto bio Milov" što znači da su obojica "muljali". Ali, Đukanović je imao spreman odgovor:

"To što smo uhapsili i ljude iz vrha vlasti, najbliže saradnike, govori o nama da smo spremni da se izborimo sa korupcijom i kriminalom".