"Ako država bude u stanju da razgovara sa razlicitim grupama i neistomišljenicima, ona ce dobiti ideje i za sopstvenu buducnost. Mi moramo da širimo prostore demokratije kroz nezavisne institucije. Ovako, bojim se da ce nas i dalje gušiti partokratija koja nas je gušila od osnivanja Srbije i nije se mnogo tu šta promenilo do sada", istakao je Kostic u intervjuu za Magazin Biznis.

Kostic smatra da država ima više mogucnosti za delovanje, a pre svega može da okupi kapacitete koji mogu da stvaraju brži ekonomski i društveni razvoj.

"Ali, u ovom trenutku bojim se da partokratija još uvek vodi citav niz elemenata odlucivanja, pa i orijentacije. Neki od njih se i neskriveno ponašaju kao vojnici sopstvene partije, što je pogrešno, o bilo kojoj partiji da je rec. I to ne važi samo za poslednju politicku generaciju, iako možda neke stvari tek sada dolaze na videlo", ukazao je Kostic.

Predsednik SANU: Narode, ovo je istina o Kosovu

Upitan kako vidi ekonomske probleme srpskog društva danas, Kostic je ocenio da je neophodno završiti tranziciju, kao i utvrditi nekoliko prioriteta.

"Neophodan je završetak tranzicije, jer se u ovom sadašnjem statusu "ni riba ni devojka" niko ne oseca posebno prijatno. Trebalo bi da nademo tri ili cetiri prioriteta, onako kako je Irska uradila, na kojima možemo da gradimo našu kompetentnost", istakao je Kostic.

On je naveo i da postoji ideja da Akademija napravi jednu vrstu odbora ili centra pri svom Tehnickom institutu gde bi kompetentni ljudi u dogovoru sa ljudima iz privrede mogli da pomognu.

Kostic je ponovio mišljenje da je Srbija podeljena na "ostrva, grupe, klanove, koji su u toj meri u nekakvoj entropiji da medusobno ne komuniciraju niti se poznaju", da se pomalo "strese" kada se pomene izraz "srpska biznis elita", ali i da smatra da postoje uspešni ljudi u razlicitim dimenzijama i oblastima posla.

"Sa kojim pravom bih mogao ja da prezirem nekoga ko zapošljava stotinu ili cak desetine hiljada ljudi? Sa kojim pravom može neko da se posprdno odnosi prema onima koji su uspeli da stvore neku vrstu kapitala, sem ako nisu pravili krivicna dela, ali to je pitanje za tužilaštvo a ne za predsednika Akademije", napominje Kostic.

Narod je bistriji od elite

On kaže i da ima pravo da kao birokrata Aklademije podseti biznismene da su dužni, ne samo bankama, nego kulturi i tradiciji zemalja iz kojih su potekli.

"U tom smislu ja nemam ni strepnju ni problem da razgovaram na najrazlicitijim nivoima sa najrazlicitijim grupama u Srbiji, jer sebe ne smatram ni suviše profanim, ali ni suviše uzvišenim da bih birao sagovornike", naveo je predsednik Akademije.

On je rekao i da mu je san da u SANU napravi Institut za strateška istraživanja, koji bi bio deveti institut Akademije i istice da ce uraditi sve da to i ostvari.

"Mi se nekim strateškim oblastima kontinuirano bavimo. Taj novi institut bi razmatrao sva društvena i ekonomska pitanja i bio bi mesto na kome ce neke zabrinute i umne glave, koje nisu sve prisutne u Akademiji, moci da se susretnu sa strateškim izazovima koji iznenaduju celu civilizaciju, a ne samo našu Srbiju", objasnio je Kostic.

Predsednik SANU kaže i da ga pogada odliv mladih iz Srbije i smatra da je neophodno kreiranje pozitivne atmosfere, makar to znacilo i kako kaže, neku vrstu pozitivne diskriminacije prema mladim ljudima, kako sport ne bi ostao naš jedini izvozni artikal.

Kostic veruje i da bi generacije koje dolaze trebalo da znaju da je Srbija u zakašnjenju i da ih treba uciti da se zakašnjenje može sustici idejom da smo, kao što uce Japance, siromašni, mali i da ova zemlja nema nikog drugog sem nas.

"Ako mi ne budemo zapeli više nego što to zapinju u Holandiji, Francuskoj, Rusiji... bilo gde, Srbija nece imati velikog izgleda sem da bude margina i periferna nacija", istakao je Kostic.

Govoreci o 5. oktobru 2000. kaže da je bio "prva i jedina politicka pobeda njegove generacije", ali da je njegova generacija tu politicku pobedu "razmenila u banknotama kompromisa i malih sitnih ugadanja koegzistencije za koju smo izgleda više brinuli, za razliku od parola koje smo 5. oktobra izvikivali".

"Bojim se da smo veliku banknotu jedne moguce demokratske pobede razmenili za sitne novcanice sopstvenih ugodnosti. I tu ne izuzimam ni moju malenkost", zakljucio je Kostic.