Smiljka Knjur će za dvadesetak dana napuniti 87 godina i u svom životu promenila je samo dve adrese: u rodnom Srpskom Krsturu, u opštini Novi Kneževac, i u Subotici, gde živi skoro šest decenija.
Iako se iz Srbije nikada nije selila, a posedovala je "crveni" pasoš, malogranicnu propusnicu, uredno placala porez i dobijala poziv za glasanje, ova Suboticanka je tek nedavno saznala da nema državljanstvo svoje zemlje, pišu "Novosti"
Do saznanja, koje je šokiralo celu njenu porodicu, došao je sin Veselin, koji je umesto vremešne majke poceo da skuplja dokumentaciju za zamenu stare licne karte.
"Od 1992. godine majka ima trajnu licnu kartu, koja treba da se zameni do kraja godine. Podneo sam zahtev ne sluteci da majka, koja je ceo život ovde živela, nije upisana u knjigu državljana" prica Veselin. " Na izvodu iz Maticne knjige rodenih, u koji je upisana 1929. godine, prazno mesto stoji i kod državljanstva njenih roditelja. U svim okolnim mestima i opštinama tražio sam njen izvod, misleci da je možda negde upisana, ali nažalost, ništa nisam našao".
Da bi je primila medu svoje gradane, "majka" Srbija ovoj starici traži 17.700 dinara, plus gomilu dokumentacije.
"Ništa nam nije jasno, ko je i kada napravio ovakav propust. Kako je mogla da dobije pasoš, rešenja za porez i pozive za glasanje, ako nije bila državljanin Srbije", pita se sin. "Što je najnelogicnije, nedavno sam vadio madarsko državljanstvo i na dokumentu koji sam dobio iz Konzulata Madarske stoji da su mi i otac i majka državljani Srbije. Ne znam ni šta da mislim, ni šta da radim... Kada sam u jednoj od kancelarija Gradske uprave pitao za savet, samo su mi odbrusili da moram da platim, inace majka nece dobijati penziju".
Ipak, slucaj baka Smiljke nije usamljen. Naime, tek sada, prilikom zamene postojecih doživotnih licnih karti, ljudi saznaju brojne nepravilnosti, kao što je izostanak upisa u knjigu državljana, neprecizno upisano ime i prezime ili pogrešno mesto rodenja...
"Nekada se licna karta izdavala, a da se pritom nije tražila potvrda o državljanstvu osobe, vec je bio dovoljan samo zahtev za obnovu ili zamenu. U bivšoj SFRJ smatralo se da je svako ko je roden u toj državi i njen državljanin", objašnjava Žužana Odri Kakonji, rukovodilac Maticne službe. "Problemi nastaju po raspadu države, kada je svaka republika pocela da vodi svoju evidenciju. Kod starijih sugradana cesto je slucaj da 1948. godine kada je raden prvi popis u tadašnjoj Jugoslaviji, ni oni, kao maloletna lica, ni njihovi roditelji nisu upisani u knjigu državljana. To je narocito cesto bilo na selima i salašima. Do sada se to nije primecivalo, jer oni uglavnom imaju trajne licne karte i po ranijim propisima, nisu morali da dokazuju državljanstvo da bi je dobili".
Da bi se naknadno upisali u Knjigu državljana, gradani moraju da prilože izvod iz maticne knjige rodenih, dokaze iz mesnih zajednica (gde su živeli roditelji koji takode nisu bili upisani u knjigu državljana), dokaz imovinskog stanja i uverenje o boravku. Potrebno je i da se napiše kratka biografija i potpiše izjava da Srbiju smatra svojom državom. Naravno, i uplati taksa od 17.700 dinara, navode "Novosti".
