Iako se iz Srbije nikada nije selila, a posedovala je "crveni" pasoš, malograničnu propusnicu, uredno plaćala porez i dobijala poziv za glasanje, ova Subotičanka je tek nedavno saznala da nema državljanstvo svoje zemlje, pišu "Novosti"

Do saznanja, koje je šokiralo celu njenu porodicu, došao je sin Veselin, koji je umesto vremešne majke počeo da skuplja dokumentaciju za zamenu stare lične karte.

"Od 1992. godine majka ima trajnu ličnu kartu, koja treba da se zameni do kraja godine. Podneo sam zahtev ne sluteći da majka, koja je ceo život ovde živela, nije upisana u knjigu državljana" priča Veselin. " Na izvodu iz Matične knjige rođenih, u koji je upisana 1929. godine, prazno mesto stoji i kod državljanstva njenih roditelja. U svim okolnim mestima i opštinama tražio sam njen izvod, misleći da je možda negde upisana, ali nažalost, ništa nisam našao".

Da bi je primila među svoje građane, "majka" Srbija ovoj starici traži 17.700 dinara, plus gomilu dokumentacije.


"Ništa nam nije jasno, ko je i kada napravio ovakav propust. Kako je mogla da dobije pasoš, rešenja za porez i pozive za glasanje, ako nije bila državljanin Srbije", pita se sin. "Što je najnelogičnije, nedavno sam vadio mađarsko državljanstvo i na dokumentu koji sam dobio iz Konzulata Mađarske stoji da su mi i otac i majka državljani Srbije. Ne znam ni šta da mislim, ni šta da radim... Kada sam u jednoj od kancelarija Gradske uprave pitao za savet, samo su mi odbrusili da moram da platim, inače majka neće dobijati penziju".

Ipak, slučaj baka Smiljke nije usamljen. Naime, tek sada, prilikom zamene postojećih doživotnih ličnih karti, ljudi saznaju brojne nepravilnosti, kao što je izostanak upisa u knjigu državljana, neprecizno upisano ime i prezime ili pogrešno mesto rođenja...

"Nekada se lična karta izdavala, a da se pritom nije tražila potvrda o državljanstvu osobe, već je bio dovoljan samo zahtev za obnovu ili zamenu. U bivšoj SFRJ smatralo se da je svako ko je rođen u toj državi i njen državljanin", objašnjava Žužana Odri Kakonji, rukovodilac Matične službe. "Problemi nastaju po raspadu države, kada je svaka republika počela da vodi svoju evidenciju. Kod starijih sugrađana često je slučaj da 1948. godine kada je rađen prvi popis u tadašnjoj Jugoslaviji, ni oni, kao maloletna lica, ni njihovi roditelji nisu upisani u knjigu državljana. To je naročito često bilo na selima i salašima. Do sada se to nije primećivalo, jer oni uglavnom imaju trajne lične karte i po ranijim propisima, nisu morali da dokazuju državljanstvo da bi je dobili".

Da bi se naknadno upisali u Knjigu državljana, građani moraju da prilože izvod iz matične knjige rođenih, dokaze iz mesnih zajednica (gde su živeli roditelji koji takođe nisu bili upisani u knjigu državljana), dokaz imovinskog stanja i uverenje o boravku. Potrebno je i da se napiše kratka biografija i potpiše izjava da Srbiju smatra svojom državom. Naravno, i uplati taksa od 17.700 dinara, navode "Novosti".