U pucnjavi koja se desila u blizini dva glasačka mesta za američke predsedničke izbore u Azusi u Kaliforniji ubijena je jedna osoba i ranjeno troje ljudi, a jedno od tih glasačkih mesta trenutno je blokirano, javlja Si-En-En.

Vlasti su objavile da je jedna žrtva pucnjave preminula nakon što je odvedena u bolnicu, u koju je helikopter Šerifske službe okruga Los Anđeles prebacio dve osobe.

Vest o pucnjavi prenelo je ovoj američkoj TV mreži dvoje birača koji su se zatekli na glasačkom mestu u ovom gradu koji se nalazi na manje od 50 kilometara od Los Anđelesa.

Jedan od njih izjavio je da je čuo kako odzvanja više pucnjeva i dodao da su ljudi počeli da beže sa glasačkog mesta pre nego što su zvaničnici zaključali vrata.

Do ovog krvavog incidenta sve je izgledalo da će izbori proći uobičajeno, uprkos višenedeljnih tvrdnji da će biti prevare i zastrašivanja. Do pucnajve u Kaliforniji, jedne od država gdese zbog vremenske zovne glasa najkasnije, mali broj Amerikanaca imao je danas problema pri glasanju. Ali, problema je ipak bilo...

Problemi su uglavnom bili banalni - kvarova na pojedinim mašinama i čekanja u dugačkim redovima, ali bilo je i pretnje oružjem.

Tako je, a gde drugde nego u "kaubojskom" Teksasu, uhapšen muškarac koji je sa sačmaricom u rukama vređao glasače demokrata.

Problema je bilo i u Vinter Parku u američkoj saveznoj državi Florida. Tamo nije bilo povređenih ali je evakuisano glasačko mesto zbog sumnjive torbe, javila je lokalna stanica TV mreže ABC, a prenosi Tass.

AP navodi da je od jutros sve bilo kao što je uobičajeno prilikom predsedničkih izbora, sve sa ponovljenim problemima s mašinama za glasanje, ponegde i sa glasačkim listićima, ali i s biračkim spiskovima.

U američkoj državi Teksas zbog kvara na kompjuteru koji su koristili službenici na biračkom mestu u jednoj školi u predgradju Hjustona zvaničnici su uputili birače da glasaju na drugom mestu koje je udaljeno više od tri kilometara.

Izborni zvaničnici u Juti su rekli da se zbog problema na mašinama za glasanje u južnom delu te američke savezne države koriste papirni listići za glasanje.

Pitanje je bilo da li će ove godine problema biti mnogo što bi ukazivalo na prevaru ili zastrašivanje birača, dodaje AP.

Zvaničnici su naveli da su do sada prijavljena 63 slučaja mogućeg zastrašivanja u Pensilvaniji.

Policija u Filadelfiji je saopštila da nema prijavljenih problema na biralištima.

Republikanski kandidat za predsednika SAD Donald Tramp glasao je danas u Njujorku, a ispred biračkog mesta dočekan je i aplauzima, ali i uzvicima negodovanja. Rekao je da je imao težak izbor pri glasanju.

Njegova demokratska rivalka Hilari Klinton i njen suprug, bivši predsednik SAD Bil Klinton glasali su ranije danas u svom rodnom gradu Čapakvi, u saveznoj državi Njujork. Ona je rekla da je, kao odgovorna osoba, glasala za sebe.

POČELO JE POČELO

Poslednji podaci - glasačka mesta na izborima za 45. predsednika SAD otvorena su Vermontu, Nju Hempširu, NJujorku, Virdžiniji, Konektikatu Mejnu i Nju Džersiju.

Ove godine, birališta počinju da se zatvaraju u 18.00 časova po lokalnom vremenu na istočnoj američkoj obali, a poslednja se zatvoraju glasačka mesta na zapadu Aljaske.

Glavni kandidati su demokrata Hilari Klinton i republikanac Donald Tramp.

Na listiću su još predstavnik Libertarijanske stranke Geri Džonson, Džil Stein iz Stranke zelenih i nezavisni kandidat Evan Mekmalin, koji se nadmeće u 11 država. 

Biračka mesta u selima Diksvil, Harts lokejšn i Milsvild otvorena su još posle ponoći, a zatvorena nakon što su glasali svi registrovani glasači.

Prvo su glasali stanovnici sela Diksvil - pet muškaraca i dve žene, a rezultati su bili poznati u roku od nekoliko minuta - Hilari Klinton osvojila je četiri glasa, Donald Tramp dva, dok je Geri Džonson dobio jedan.

Prema zakonu američke države Nju Hempšir, mesta sa manje od 100 glasača imaju dozvolu da otvore biračka mesta odmah posle ponoći.

 Prednost kandidatkinje demokrata za predsednika SAD Hilari Klinton nad republikancem Donaldom Trampom je prema poslednjim anketama pred otvaranje birališta bila u blagom porastu i iznosila tri procentna poena.

Prema proseku rezultata anketa, objavljenim na portalu Rielklirpolitiks (realclearpolitics), demokratska kandidatkinja ima veću podršku u odnosu na prethodno veče, kada je iznosila 2,6 odsto.

Prema anketi Ej-Bi-Si/Voš post trekinga, Si-Bi-Es njuz i Foks njuz, Klinton ima prednost od tri odsto u odnosu na Trampa.

Anketa El-Ej tajms/Ju-Es-Sija daje prednost Trampu od pet odsto.

Amerikancima je izbora preko glave. Jedno istraživanje javnog mnenja pokazalo da 80 odsto Amerikanaca jedva čeka da se izbori okončaju.

Polovina ispitanika oseća bes posle maratonske i retko toliko prljave kampanje kao što je bila ova, piše sajt Fivethirtyeight.

Na osnovu dosadašnjih iskustava, novog predsednika SAD mediji bi prema preliminarnim rezultatima po saveznim državama mogli da proglase oko 23.00 po istočnoameričkom vremenu (5.00 po srednjoevropskom), kao na prethodna tri glasanja za predsednika SAD.

 Kako Amerikanci biraju predsednika, i šta je elektorski sistem, detaljnije se informišite OVDE.

TEŠKA BORBA I NA "DRUGOM" FRONTU - ZA SENAT SAD

Pored predsedničkih izbora u SAD se trenutno glasa i u manje potenciranoj ali ne i manje važnoj bitci - za kontrolu nad Senatom, gornjim domom Kongresa SAD (parlamenta). Ove godine bira se trećina senatora u saveznim državama.

Republikanci, koji imaju većinu u oba doma Kongresa, nadaju da će oslanjajući se na mali broj saveznih država čija je odluka nepredvidiva, odbraniti svoju tesnu većinu u glasanju nepredvidivog ishoda.

undefined tramp hilari debata

U dve države obično sklone republikancima - Severnoj Karolini i Misuriju, demokrate nastoje da ih zbace. Dok glasanje odmiče, u obe države izgleda da odluka može pretegnuti i na jednu, i na drugu stranu.

U državama sklonim demokratama - Viskonsinu, Ilinoisu, Nevadi, Nju Hempširu i Pensilvaniji, demokratski kandidati su na završnim mitinzima pokušali da svoje republikanske protivnike direktno povežu s republikanskim predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom da bi ih dezavuisali.

Trka za Senat visi o koncu u pet saveznih država, i bilo koja od njih može da presudi o tome koja stranka će kontrolisati Senat posle teške i skupe predizborne kampanje.

Demokrate treba da prikupe samo četiri mesta u Senatu da bi dobili većinu ako Hilari Klinton pobedi u trci za Belu kuću te će moći da pošalje potpredsednika SAD da prevagne u glasanju kada odnos glasova bude 50:50, a ako pobedi Tramp, demokratama će trebati pet poslaničkih mesta.

---------------------------------

Ostanite uz MONDO. Pratimo sva dešavanja tokom glasanja u Americi, kao i rezultate.