Ratni sukobi počeli su 13. avgusta 1991, a JNA je zauzela grad 18. novembra. Vukovar je bio prvi grad iz kojeg su borbom potisnute hrvatske snage.

Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je, kako se procenjuje, poginulo između 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. U sukobima je razrušeno 90 odsto grada.

U opsadi Vukovara učestvovalo je oko 30.000 vojnika JNA i veliki broj pripadnika teritorijane odbrane i paravojnih snaga, dok su hrvatske snage, prema procenama, najpre brojale 1.800 ljudi, ali su vremenom bitno narasle.

Sa hrvatske strane komandant odbrane Vukovara bio je Mile Dedaković Jastreb, a komandant kriznog štaba Tomislav Merčep.

Na osnovu tog sporazuma i na osnovu sporazuma od 28. i 29. jula, koje su potpisali drugi predstavnici SRJ i Hrvatske, Vlada SRJ je 14. avgusta donela odluku o repatrijaciji zatvorenih lica iz Hrvatske, učesnika oružanih sukoba.

Istog dana, u prisustvu predstavnika UNPROFOR, ta odluka je sprovedena realizovana kod mesta "Jelenovo" (Sarvaš).

Istočna Slavonija bila je pod upravom Prelazne administracije UN (UNTAES) do 15. januara 1998. kada je vraćena pod upravu Hrvatske.

Za zločine u Vukovaru Međunarodni tribunal u Hagu je optužio nekadašnjeg gradonačelnika tog grada Slavka Dokmanovića, trojicu bivših oficira JNA - Mileta Mrkšića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića, i bivšeg predsednika "vlade" te oblasti Gorana Hadžića.

Dokmanović je uhapšen u junu 1997, a godinu dana kasnije izvršio je samoubistvo u pritvorskoj jedinici Tribunala.

Mile Mrkšić je osuđen na 20 godina zatvora, Veselin Šljivančanin pravosnažno na 10 i u međuvremenu je pušten na prevremenu slobodu, a Miroslava Radića haški Tribunal je oslobodio krivice.

Haški optuženik Goran Hadžić je od 16. jula 2004, kada je otpečaćena optužnica protiv njega, bio u bekstvu do jula 2011. kada je uhapšen i izručen Tribunalu u Hagu, gde mu se sudilo za ratne zločine nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom u Istočnoj Slavoniji ali je suđenje suspendovano u aprilu 2016. zbog njegove bolesti od koje je u julu i umro.

Pred srpskim pravosuđem 15 osoba je pravosnažno osuđeno na višegodišnje kazne zatvora zbog ratnih zločina na teritoriji Vukovara 1991, a u toku je veći broj istraga zločina počinjenih u tom gradu.

Za 25 godina nadležna hrvatska tužilaštva su pokrenula krivične postupke protiv 1.203 osobe, od kojih je do sada osuđen 181 optuženik, a mnogi postupci još traju, navode u hrvatskom Ministarstvu pravosuđa.

Na mestu stradanja oko 200 civila i vojnika zarobljenih nakon pada Vukovara otvoren je 2006. spomen-dom "Ovčara". Prisustvovali su najviši funkcioneri Hrvatske.

Na 17. godišnjicu ulaska JNA u Vukovar, 2008, Međunarodni sud pravde u Hagu oglasio se nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije kojom je Beograd optužen za genocid nad nesrbima u toj republici tokom rata 1991-95. godine.

MONDO u Вуковару: Pusti ćirilicu, daj posao

Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović posetili su Vukovar 4. novembra 2010. i na Ovčari položili vence na spomen-obeležje za oko 200 ubijenih hrvatskih zarobljenika i civila.

Tadić se na Ovčari kod Vukovara izvinio porodicama svih nevino stradalih žrtava na tom poljoprivrednom dobru 1991.

"Došao sam da se poklonim žrtvama, uputim reči izvinjenja i iskažem žaljenje. Da stvorimo mogućnost da Srbi i Hrvati i Srbija i Hrvatska mogu da grade bolju budućnost", rekao je Tadić nakon polaganja venaca.

Početkom septembra 2013. u Vukovaru su na zgrade policije i Državne uprave postavljene dvojezične table ispisane ćiriličnim i latiničnim pismom, koje su istog dana skinute i polomljenje. Početkom novembra 2013. godine Gradsko veće Vukovara je izmenilo Statut grada i proglasilo Vukovar za mesto posebnog pijeteta a hrvatski jezik i latinicu za službeni jezik i pismo.