Belgijski sud osudio je trojicu pripadnika bivših jugoslovenskih tajnih službi za ubistvo kosovskog aktiviste za ljudska prava Envera Hadrija 1990. u Briselu, objavili su belgijski mediji.
Sud je, kako prenosi Hina, Veselina Vukotica i Andriju Draškovica proglasio krivim kao pocinioce ovog ubistva, a Božidara Spasica kao narucioca.
Sudenje je sprovedeno u odsustvu jer osudeni nisu dostupni belgijskom pravosudu uprkos višegodišnjim naporima.
Enver Hadri, predsednik Odbora za zaštitu ljudskih prava na Kosovu, ubijen je 25. februara 1990. u automobilu dok je cekao na semaforu u briselskoj opštini Saint-Gilles.
Porota je zakljucila da su Hadrija ubili kriminilci iz Beograda Vukotic i Draškovic po narudžbi jugoslovenskih tajnih službi u kojima je Božidar Spasic bio glavni inspektor.
Evo kako je Andrija pobegao iz Splita
Sud je ocenio da se radi o politickom motivu ubistva Hadrija, koji je branio interese Albanaca na Kosovu i zauzimao se za kosovsku nezavisnost.
Draškovic je u julu prošle godine uhapšen na splitskom aerodromupo povratku s letovanja, ali izrucenje Belgiji nije cekao u ekstradicionom pritvoru, vec je uz garanciju od 100.000 evra pušten na slobodu.
Dan pre izrucenja, u julu prošle godine nije pronaden na adresi koju je ostavio i od suda se smatra nestalim.
Vukotic je, prema pisanju belgijskih medija, 2006. uhapšen na aerodromu u Madridu, odakle je izrucen Belgiji, a potom iz Belgije Srbiji gde je osumnjicen za ubistvo u jednoj diskoteci.
VUKOTIC CE TRAŽITI SUÐENJE U SRBIJI
Advokati Veselina Vukotica najavili su danas da ce on zatražiti od srpskog Ministarstva pravde da se založi da Belgija ustupi Srbiji sudenje.
Advokatska kancelarija Tomanovic, koja zastupa Vukovica, kaže da da ce nastojati da se greška suda u Briselu otkloni i da se belgijski sud podseti "na nepostojanje zakonitih dokaza koji ga dovode u vezu sa krivicnim delom".
U saopštenju kancelarije Tomanovic se podseca da je Vukotic zbog tog dela, koje je navodno izvršio pre 26 godina, u Briselu bio u pritvoru tri i po godine, nakon cega je pušten na slobodu.
"Verujem da je tada belgijski sud imao u vidu da su glavni osnov Vukoticevog optuženja bili prisluškivani razgovori odredenih lica iz 1990. godine i izjava jednog policajca data samoj policiji Beograda 1990. godine, te okolnost da su navodni dokazi dostavljeni od strane Tribunala u Hagu", naveo je Vukoticev branilac Zdenko Tomanovic u saopštenju.
On je ukazao da po tadašnjem Ustavu i Zakonu o krivicnom postupku izjave u policiji nisu mogle da se koriste kao dokaz, a prisluškivani razgovori 1990. godine nisu mogli da se koriste kao dokaz pred sudom, vec su tek kasnijom promenom Ustava dobili karakter dokaza.
Tomanovic je ukazao da je belgijskom pravu dokaz slobodan - odnosno sudija sam može da se osloni na dokaze kojima sam dodeli dokaznu vrednost, ali da se prema belgijskom Zakonu o medunarodnoj uzajamnoj pomoci u krivicnim stvarima od 9. decembra 2004. godine ne mogu koristiti u postupcima u Belgiji dokazi koji su nepravilno prikupljeni u inostranstvu i suprotno zakonu države u kojoj su dokazi prikupljeni.