Naime, rezultati učenika četvrtih razreda osnovnih škola iz Srbije vrlo su slični rezultatima iz 2011. godine, ali se u pojedinim oblastima matematike uznapredovalo, pa su osnovci statistički gledano bolji u prikazu podataka, što jedna od učesnica ovog istraživaja Ivana Jakšić iz Instututa za pedagoška istraživanja objasnila sve češćim korišćenjem infografika, prezentacija...Takođe, deca su bolja i u primeni znanja nego pre četiri godine kada je rađeno prethodno istraživanje.

Učenici iz Srbije su iz oblasti metematike osvojili 518 bodova, a na testu iz prirodih nauka (živi svet, neživi svet, nauka o Zemlji) 525 bodova, što je iznad svetskog proseka koji iznosi 500 bodova.



Kao i ranijih godina najveće dostignuće u matematici su postigli učenici iz zemalja dalekog istoka – Singapur, Hong Kong, Južna Koreja, Tajvan, Japan. Odmah iza njih su severna Irska Rusija.

Ono što je interesantno je da je naša zemlja iznad Nemačke, a u regionu smo u rangu sa Slovenijom, Bugarskom, ali malo ispod Hrvatske. Samo nekoliko mesta smo ispod Kanade i Španije.

Po postignućima iz prirodnih nauka opet smo bolji od Nemačke, ali i Kanade, Hrvatske, Danske. I u ovoj oblasti prednjače “azijski tigrovi”, ali su visoko rangirani i Japan, Finska i Rusija.



Pomoćnica ministra za osnovno i predškolsko obrazovanje Vesna Nedeljković je istakla na konferenciji za novinare da rezultati ovog istraživanja pokazuju da imamo kolege i đake koji mogu da stanu rame uz rame sa kolegama iz zapadnih i bogatijih zemalja.

”Rezultati su pokazali je da se Srbija nalazi iznad proseka, i zaista možemo biti ponosni na našu decu, učitelje , ali i roditelje.”

RODITELJI I VASPITAČI PRESUDNI

Jako je zanimljivo da se 85 odsto razilka u postignućima pripisuje individualnim učeničkim karakteristikama, a 15 osto potiče od razilka među školama koje učenici pohađaju.

Ono što je istaknuto kao bitno, i što može iznenaditi mnoge roditelje je da ono što oni rade sa decom pre poslaska u školu, kao i ono što se radi u predškolskim ustanovama, je od presudnog značaja za dalje postignuća dece. Takođe, bitan momenat je i socio-ekonimski status roditelja, a pri tom se misli na kućne resurse za učenje, obrazovanje (sopstvena soba, radni sto, internet, telefon) kao i zanimanje roditelja.


”Istraživanje je pokazalo da deca koja poseduju više resursa za rad, obrazovanje imaju bolja postignuća, kao i da ukoliko su roditelji obrazovaniji deca su bolja u matematici.

Evidentna je i značajna razlika u postignućima one dece čiji roditelji nikada nisu radili za platu i onih koji su profesionalci u svom poslu”, istakla je Jakšić i dodala da je to u sprezi sa predškolskim obrazovanjem

”Ona deca koja su duže pohađala predškolsku ustanovu, odnosno vrtić u budućnosti su postizala bolje rezultate. Tako su deca koja su bila godinu dana u vrtiću dobijala 504 poena, a ona koja su išla i u jaslice (bila oko četiri godine) čak 41 poen više.

Bitan faktor uspeha učenika je i rano jezičko i matematičko opismenjavanje.

Učesnici ovog istraživanja, kao i nadleženi u Ministarstvu prosvete dali su svoj odgovor na večitu dilemu roditelja - da li decu treba učiti da čitaju i pišu pre škole?

Istraživanje je pokazalo da učenici koji su ovladali veštinama recitovanja, brojanja, čitanja i pisanja imaju bolji uspeh na kraju četvrtog razreda, ali , kako kaže državni sekretar Anamarija Viček, to ne znači nužno da roditelji treba da opismenjavaju decu pre polaska u školu, već da ih pripreme da što lakše savladaju čitanje, pisanje i ono što ih čeka u prvom razredu.

”Naše ministarstvo priprema pilot projekat koji se tiče unapređenje predškolskog obrazovanja i već 2017-2018. godine trebalo bi da bude testiran, a potom i primenjen u predškolskik ustanovama. Ovo istraživanje nam je samo pokazalo da idemo u dobrom pravcu”, naglasila je Viček.

POZITIVAN STAV, PRIMERENO VLADANJE VAŽNI

Kada je reč o školskim aktivnostima i onome na šta škola i predavači mogu da utiču, jako je važno da se deca ne plaše matematike, odnosno da imaju pozitivan stav, kao i dovoljno samopouzdanja . Tada će njihov uspeh biti bolji.


”Takođe, učenici koji nastavu matematike posmatraju kao angažujuću, postižu bolje rezultate. To znači da dete razume učitelja/učiteljicu, da je zainteresovano za ono što govori, kao i da učitelj sluša ono što dete ima da kaže", istakla je Ivana Jakšić.

Svakako je važno da učenici imaju što manje neopravdanih izostanka sa nastave, kao i da se ne ometa čas, da se na kasni, a posebno da se spreče verbalni i fizički obračuni.

”I to u znatnoj meri utiče na postignuće. Oni koji su imali disciplinske probleme imali su 40 bodova manje od onih koji su se primereno ponašali”, kaže Jakšić.

------------------------------

Direktorka Instituta za pedagoška istraživanja Nikoleta Gutvajn je podsetila da je Srbija imala priliku da učestvuje četiri puta u ovom istraživanju, a da se planira njeno učešće i 2019.

U poslednja dva ciklusa su, kaže ona, iz Srbije učestvovali đaci četvrtog razreda, a za 2019 se planira ispitivanje i osmih i četvrtih da bi se ispratio napredak đaka koji su sada bili ispitani kao učenici četvrtog razreda.

Značaj TIMSS istraživanja kaže ona, jeste u tome što prati uspeh dece i nastave, ali pošto obuhvataju i socioekonomski i obrazovani kontekst prakse, bezbednost u školama i slično, ono takođe pruža mogućnost da se kreiraju obrazovne politike zasnovane na rezultatima istraživanja

TIMSS istraživanje je projekat Međunarodnog udruženja za evaluaciju obrazovnih postignuća, a sprovodi se svake četiri godine.

Postignuća se sprovode na dva uzrasna nivoa, u četvrtom i u osmom razredu osnovne škole, a zemlje učesnice se odlučuju koji razred će učestvovati u istraživanju.