Nakon 100 odsto prebrojanih glasova na biralištima, pobednik na današnjim predsedničkim izborima u Austriji, nezavisni kandidat Aleksander van der Belen, sa 51,69 odsto glasova.
Njegov protivkanidat iz desnicarske Slobodarske partije (FPO) Norbert Hofer 48,32 odsto glasova.
Gradani Austrije odlucili su se time za nastavak dosadašnje politike, a protiv neizvesnosti koju bi, kako se ocenjivalo, doneo izbor desnicarskog kandidata Norberta Hofera.
U ove rezultate nisu ukljuceni glasovi predati putem pošte, na osnovu kojih ce Van der Belen, prema proceni instituta ARGE osvojiti ukupno 53,3 odsto glasova, dok ce Hofer pasti na 46,7 procenata.
Glasovi pristigli putem pošte bice prebrojavani sutra od 9 casova.
Izlaznost na predsednickim izborima, prema preliminarnim rezultatima, iznosila je 64,56 odsto, a uz glasove putem pošte bice najverovatnije na 74 procenata.
Aleksander Van der Belen ocenio je da je njegova pobeda nad Hoferom pobeda proevropske Austrije i istakao da ce biti predsednik svih Austrijanaca.
On je dodao da su njegovoj pobedi doprinele i "stare vrednosti koje je promovisao", kao što su sloboda, jednakost i solidarnost.
Evropski zvanicnici i politicari clanica Unije pozdravili su njegovu pobedu kao dobru vest za Evropu.
Ukoliko ostane ovakva razlika Austrija ce još veceras s izvesnošcu znati ko je predsednik i bez prebrojavanja glasackih listica predatih putem pošte, koji su prevagnuli na prošlom drugom krugu glasanja, koji je poništio Ustavni sud.
Austrijanci su se, kako se cini, odlucili protiv Hofera, od kojeg je strepela medunarodna zajednica, jer mu je pripisivano da ce tražiti istupanje Austrije iz EU, i ujedno ojacati desnicu širom starog kontinenta.
NOVI PREDSEDNIK PROFESOR I ISKUSNI POLITICAR
Novi predsednik Austrije Van der Belen politicar je sa dugogodišnjim iskustvom koji je u toku kampanje obecao da ce biti nadstranacki šef države, iako je u trku ušao uz podršku stranke Zelenih.
Van der Belen, koji je roden pre 72 godine u Becu, dete je majke Estonke i oca Rusa, a detinjstvo je proveo u austrijskoj pokrajini Tirol.
Preci po ocu Aleksandera van der Belena su se preselili iz Holandije u Rusiju krajem 17. veka i od 18. veka su živeli u Pskovskoj guberniji.
Njegov otac se rodio u Pskovu, ali je nakon Oktobarske revolucije emigrirao u Estoniju, gde se upoznao sa buducom majkom novog predsednika, te se 1940. preselio u Austriju.
Van der Belen je kasno ušao u politiku, najpre je bio clan Socijaldemokratske partije (SPO), ali je kasnije prešao u stranku Zelenih, ciji je bio poslanik od 1994.
Nije dugo trebalo da profesor privrede krene da se penje u hijerarhiji Zelenih i, zbog odlicne retorike, garnirane humorom, uskoro postane i zvezda te stranke, iako su njegovi stavovi po partijskoj bazi suviše ekonomsko-liberalni.
On je 1999. postao i lider Zelenih, a stranku, koju je vodio desetak godina.
Za njegovo vreme Zeleni su redali izborne uspehe, a kada je 2008. lošije prošao na glasanju nego što je ocekivao, predao je kormilo stranke Evi Glavišnig.
Van der Belen je oko sebe okupio znacajna imena iz politickog i kulturnog života Austrije koja su podržala njegovu kandidaturu.
Svi koji se plaše uspona desnice podržavali su šarmantnog profesora, koji ce nakon ove pobede biti jedan od najstarijih predsednika.
TRECA SRECA
Na izborima 6,4 miliona gradana imala je priliku da se odluci izmedu kandidata desnicarske Slobodarske partije (FPO) Norberta Hofera i kandidata podržanog od strane Zelenih Aleksandera van der Belena.
Glasanje se danas odvija uz stroža pravila, koja predvidaju da deca ne mogu da, sa roditeljima, udu na glasacko mesto.
Takode je zabranjeno i fotografisanje i snimanje prilikom glasanja na birackom mestu.
Današni izbori se odvijaju uz veliku medunarodnu pažnju, jer bi pobeda kandidata desnice, kako pretpostavljaju eksperti, posle uspeha Donalda Trampa u SAD, mogla podstaci jacanje desnice u drugim evropskim zemljama, te dovesti do pobeda desnice i evroskeptika na predstojecim izborima u državama, kao što je pre svega Francuska.
Takode se, tokom kampanje, prikazivalo da bi Hofer kao predsednik mogao težiti ka istupanju Austrije iz EU, što je on negirao i objašnjavao da želi razvoj EU, ali ne u centralisticku tvorevinu, vec uniju zemalja clanice sa vecim ovlašcenjima za njene države.
Zbog toga se predizborna kampanja, ali i današnje glasanje sprovode u jednoj vrsti referendumske atmosfere.
