ERC grantovi su dostupni srpskim istraživačima jer je Srbija članica evropskog okvirnog programa za finansiranje nauke - Horizont 2020, ali nagrađuju isključivo izvrsnost - pre svega one ideje koje potencijalno mogu da promene tok svetske nauke.

Iz Centra za promociju nauke ukazuju da se države se u nauci mere i po tome koliko su ERC grantova dobile, a retki dobitnici iz malih država kao što je Srbija predstavljaju prave "heroje modernih istraživača".

Nakon što je arheološkinja Sofija Stefanović pre dve godine osvojila ERC starter grant, ovo je prvi ERC u kategoriji "consodilator", za istraživače srednjih godina.

(Pra)Istorijski uspeh naučnice iz Srbije

Reč je o najznačajnijoj podršci koju je jedan istraživač sa Zapadnog Balkana u oblasti prirodnih nauka ikada dobio od Evrope i to za izučavanje fundamentalnih osobina materije, podseća se u saopštenju.

"Naš projekat se odnosi na razumevanje osnovnih zakona prirode, pa samim tim nema direktnih primena u privredi. Ekonomska korist ovog projekta je da smo u zemlju doneli 1, 3 miliona evra bespovratnih sredstava Evropske unije. Dobar deo tih sredstava će biti iskorišćen da se zaposle naši naučnici, posebno mlade kolege, koje bi, u odsustvu ovog projekta, verovatno otišli iz zemlje", kaže dobitnica ERC granta, dr Đorđević.

Ona je diplomirala na Fizičkom fakultetu u Beogradu, nakon toga je otišla u Ameriku gde je doktorirala na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku, a svoja istraživanja u oblasti nuklearne fizike nastavila u Ohaju.

U međuvremenu odazvala se na poziv Instituta za fiziku, i pre šest godina se vratila u Srbiju.

"Nemam u planu odlazak iz zemlje jer da sam želela da ostanem u inostranstvu, ne bih se ni vraćala u Srbiju. Volela bih da ovaj primer bude podstrek našoj Vladi da naša nauka ima potencijal i da naše istraživače treba podržati", kaže Đorđević.

Srpski naučnici za desetku!

Sa svojim timom, dr Đorđević proučava novo stanje materije - kvark-gluonsku plazmu, čije je postojanje dokazano tek pre desetak godina u eksperimentima na akceleratoru u Brukhejvenu u SAD i Velikom sudaraču hadrona u CERN-u kod Ženeve.

Da bi se tačno proučile osobine ovog novog stanja materije, neophodno je da se eksperimentalni podaci uporede sa teorijskim predviđanjima, odnosno matematičkim modelima. To je i osnovna svrha njenog projekta.

Kvark-gluonska plazma je stanje materije na tako ekstremno visokim temperaturama i pritiscima, da su u njoj kvarkovi slobodni.

Za izučavanje ovako neobičnog stanja materije, dr Đorđević i njen tim proučavaju interakcije kvark-gluonske plazme sa takozvanim "džetovima", koji predstavljaju samo 0,1 odsto ove plazme, a imaju energiju nekoliko redova veličine veću od tipičnih enerija čestica u plazmi.

Tim koji će raditi na ovom projektu broji više starijih i mlađih istraživača, doktoranada i tri strana saradnika, podseća se u saopštenju.