Srbija je prva država u Evropi koja je donela zakon o vraćanju imovine Jevreja ubijenih u Holokaustu koji nemaju naslednike. Potrebna je i efikasna primena zakona, kažu predstavnici jevrejskih organizacija.
"Imovina se vraca jevrejskim opštinama, a ako se pojavi naslednik, onda je jevrejska opština dužna da mu vrati imovinu", kaže za Mondo direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulic.
Sekulic je naveo da je poništena sva prodaja imovine ubijenih jevreja tokom Drugog svetskog rata, kao i prodaja njihove imovine posle rata.
"Imamo jako dobru evidenciju imovine", rekao je Sekulic.
Sekulic je na skupu o primeni tog zakona podsetio da je pocetkom 2012. godine, kada je imonovan za direktora agencije, tadašnja vlada imala stav da nece biti zakona o vracanju imovine žrtvama Holokausta bez naslednika.
"Danas imamo zakon i Srbija bi trebalo da se ponosi tim zakonom. Pozivamo i druge evropske države da donesu isti zakon", rekao je Sekulic.
Skupština Srbije usvojila je 12. februara Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika
ŠTA JE DO SADA VRACENO JEVREJIMA
Po srpskom Zakonu o vracanju imovine crkvama i verskim zajednicama, jevrejskim zajednicama je vraceno više od 16 hektara poljoprivrednog zemljišta, dva hektara gradevinskog zemljišta, 8.537 kvadratnih metara komercijalnog i poslovnog prostora i 182 kvadratna metra stambenog prostora.
Zakonom o restituciji i obeštecenju Jevrejima je vracen 81 objekat za komercijalne namene, 12 zgrada, devet stanova, 6.031 kvadratni metar gradevinskog zemljišta, 105.414 kvadratnih metara neizgradenog gradevinskog zemljišta i 727 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Po zakonu o vracanju imovine Jevreja ubijenih u Holokaustu, vraceno je 26 poslovnih objekata, cetiri stana, jedna zgrada i 24,4 hektara poljoprivrednog zemljišta.
SRBIJA POKAZALA PUT SVIM EVROPSKIM DRŽAVAMA
Specijalni izaslanik za pitanja Holokausta Ministarstva spoljnih poslova Izraela Džoel Lajon pohvalio je Srbiju zbog donošenja zakona i istakao da je za to bila potrebna hrabrost, te da je Srbija pokazala celoj Evropi kojim je putem potrebno ici.
"Usvajanje zakona, medutim, nije kraj, potrebna je njegova efikasna i pravicna primena. Vreme istice. U Srbiji sada živi samo 3.000 Jevreja živi u Srbiji. Tokom Drugog svetskog rata ubijeno je 90 odsto Jevreja u Srbiji, 14.500 žena, dece, staraca i muškaraca je ubijeno samo zato što su Jevreji, a prethodno im je oteta imovina. Mi smo glas onih koji više nemaju glas. Više od 70 godina posle Holokausta pravda još nije zadovoljena", rekao je Lajon.
Specijalni izaslanik americkog Stejt departmenta za pitanja Holokausta Tomas Jezgerdi rekao je da SAD snažno podržavaju vracanje imovine jevrejskim porodicama u Srbiji.
"Jevreje su u Srbiji prvo nacisti ubijali i otimali im imovinu, a onda su im posle rata komunisti oteli ono što je ostalo i razdvojili porodice", rekao je Jezgerdi.
Potpredsednik Svetskog jevrejskog kongresa Andreas Hajsler istakao je da donošenje zakona doprinosi procesu prikljucenja Srbije Evropskoj uniji, i pozvao i druge evropske države da usvoje takav zakon.
Hajsler je naveo da velika vecina Jevreja u Srbiji živi u Beogradu, a da najbrojnija jevrejska zajednica živi u Madarskoj, gde jevrejske opštine imaju 100.000 clanova.
Hajsler se rekao da je potrebno vratiti svu imovinu otetu Jevrejima - nekretnine, zemlju, šume, kao i nadoknaditi novac sa bankovnih racuna Jevreja ubijenih u Holokaustu.
Predsetavnik Svetske jevrejske organizacije za restituciju Robert Bloh zahvalio se Vladi Srbije i premijeru Aleksandru Vucicu zbog usvajanja zakona.
"Više od 70 godina posle Holokausta i cetvrt veka posle pada komunizma u istocnoj Evropi previše Jevreja ceka zadovoljenje pravde i vracanje imovine, a mnogi su i umrli. Malo zemalja je vratilo imovinu Jevreja ubijenih u nacistickim logorima", rekao je Bloh.
Bloh je naveo da ce se imovina koristiti za izdržavanje preživelih Jevreja.
Predstavnica Evroazijskog jevrejskog kongresa Nataša Šmit podsetila je da su nacisti pokrenuli genocid nad Jevrejima u Srbiji u aprilu 1941. godine i da je u Beogradu osnovan logor Staro sajmište, a da je u posle godinu dana Beograd proglašen za prvi Judenfrei grad (judenfraj - podrucje "ocišceno od Jevreja").
Predstavnik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Goran Ilic rekao je da je Srbija "normativno zapuštena zemlja", ali da je zakon koji primenjuje Agencija za restituciju "u korist pravde".
"Zakon o vracanju imovine žrtava Holokausta je hrabar zakon i sada je lopta u rukama jevrejske zajednice da zakon bude primenjen u interesu jevrejske zajednice", rekao je Ilic.
Profesor istorije Nikola Samardžic rekao je da je Holokaust gotovo izbrisao Jevreje iz srpskog društva, a da je posle Drugog svetskog rata sovjetizacija uništila radnu etiku i kulturu malog i srednjeg poseda, te osnove kapitalizma, vladavine prava i sloboda svake liberalne demokratije.
"Zakoni Srbije o restituciji su potvrda o postojanju odgovornih snaga u institucijama i politickom društvu, svednih neophodnosti eticke i svojinske transformacije koja nas neposredno približava novoj epohi", rekao je Samardžic, koji je i saradnik Novog balkanološkog instituta.
Skup je održan u Agenciji za restituciju, a organizovali su ga ta agencija, institut i udruženje tužilaca i njihovih zamenika.
