Pre nekoliko meseci, Mark Dejvid Čepmen, koji sada ima 61 godinu, tražio je od suda da bude oslobođen iz zatvora. Ponovo (po deveti put) je odbijen, a novu priliku da bude pomilovan imaće za dve godine.

Ko je, uopšte, taj Mark Dejvid Čepmen?

To je čovek koji je ušao u istoriju po zlu. Čovek, očigledno poremećen, koji je želeo slavu tako što će ubiti jednog od najznačajnijih na svetu - Džona Lenona.

Tog 8. decembra 1980. godine, Čepmen je ispalio više hitaca u Lenona ispred njegove zgrade u Njujorku. Samo nekoliko sati pre zločina, taj isti Čepmen bio je ispred Lenonove zgrade, koji mu je ljubazno dao autogram.

Čepmen nije bežao. Sačekao je da dođe policija. A u ruci je držao Slezindžerov roman "Lovac u žitu" i 14 sati muzike grupe The Beatles.

"Moj mozak je sociopatski. Kako se bližio čin, nekih sat vremena pre toga, mnogo sam pričao sa sobom. Pomolio sam se i tražio od Svevišnjeg da me preobrati, da to ne učinim... nisam mogao, nisam mogao... Bio sam opsednut samo jednom mišlju - da budem poznat", ispričao je ubica.



Pre 36 godina, svet je ostao bez Džona Lenona, čoveka koji je bio deo najpoznatijeg liverpulskog benda The Beatles, i koji je potom tokom solo karijere napravio mnogo pesama koje će trajati i u nekoj "novoj dimenziji".

Džon Lenon i Pol Makartni su zauvek promenili svet (toga tada, naravno, nisu bili svesni), kada su u Liverpulu osnovali bend The Beatles.

Liverpulski dečaci zaludeli su svet! Bili su potpuno drugačiji od svega što je do tada vidjeno u muzici. Harali su svetom, devojke su vrštale za četvorkom, za ono vreme, čudnih frizura.  Džon Lenon je bio "prvo lice" grupe, koja je izvršila najveći muzički uticaj u istoriji moderne civilizacije.

"Deo mene veruje da sam gubitnik, a drugi da sam Svemogući", rekao je jednom prilikom (ni danas niko ne zna da li se zezao ili je to stvarno mislio).

Lenon i Makartni nisu bili istog senzibiliteta, štaviše, ali ih je njihova zajednička ljubav prema rokenrolu i istorijski kontekst nastajanja popularne kulture, spojila u jedno od najznačajnijih partnerstava (ne samo muzičkih) novog doba.

Prvi singl koji su objavili u Velikoj Britaniji bio je "Love me do" oktobra 1962. godine, a u SAD "Please Please Me/Ask Me Why", februara 1963. godine.

Nekoliko meseci posle ubistva američkog predsednika Džona Kenedija novembra 1963. godine, "Bitlsi" su debitovali u SAD u emisiji "Ed Salivan šou" i taj nastup je direktno prenosila CBS televizija, a mogli su da ga vide i Evropljani.

Za taj nastup trebovano je neverovatnih 50.000 ulaznica, a mesta je bila samo za 700 srećnika/ca.

"The Beatles" su svirali pet pesama - "All My Loving", "Till There Was You", "She Loves You", "I Saw Her Standing There" i "I Want To Hold Your Hand". Te večeri, prenos je gledalo 37 miliona ljudi. Za vreme njihovog nastupa - sve je stalo.

"Bitlmanija" je stvorena. 

Prvi koncert u SAD "The Beatles" su održali 11. februara 1964. godine, samo dva dana posle prvog televizijskog nastupa.

Od 1962. do 1970. godine, "The Beatles" su snimili 214 pesama. Za svo to vreme postojale su razne špekulacije u vezi sa tim o čemu to zapravo "Bitlsi" pevaju, da li tu ima neke "skrivene poruke"...

Međutim, svih pet prvih albuma "The Beatles" - "Please Please Me", "With The Beatles", "A Hard Day's Night", "Beatles For Sale" i "Help!" imali su za lajt motiv - ljubav.

Džon Lenon je tada bio oženjen Sintijom Pauel, a Pol Makartni je bio u jednoj vezi, tako da je logično da su u to vreme pevali samo o ljubavi. Prva pesma koja nije govorila o ljubavi nastala je 1965. godine - "Nowhere Man", a napisao ju je Džon Lenon.

Iz braka sa Sintijom Pauel ima sina Džulijana, koji je bio inspriacija za nekoliko pesama "The Beatles", poput "Lucy in the Sky with Diamonds".

Poslednje zajedničko snimanje u studiju grupa je imala avgusta 1969. godine, a u januaru naredne godine objavljen je njihov poslednji zajednički singl "Let It Be". Aprila 1970. godine Makartni je objavio raspad grupe, a to se zvanično dogodilo 31. decembra te godine. Kao razloge, Makartni je naveo lične, muzičke i poslovne razlike.


Zanimljiva je priča o tome kako su Beograd i Srbija (ondašnja) Jugoslavija uopšte čuli za Lenona i Bitsle. Zasluge pripadaju legendarnom košarkašu Radivoju Koraću, koji se sa jednog puta vratio sa "singlicom" Bitlsa i pesmom "Love me do".

Tu ploču odneo je u Radio Beograd, u emisiju "Sastanak u 9.05". Tako su Bitlsi, te 1962. godine, ušli u živote Jugoslovena... Mladi su počeli da puštaju kose, poput "onih ludih Engleza", išli su na nerve starijima, grupe koje su želele da liče na Bitsle nicali su kao pečurke posle kiše...

"Čupavci", kako su zvali tu "dekadentnu omladinu", imali su svoje neprijatelje u vidu tadašnjeg komunističkog režima, uvreženog shvatanja u društvu da sve mora da bude "pod konac", da "tamo neka kreštajuća muzika" kvari našu dobru omladinu... Čak je iz Kruševca tada stigla vest:

"Na korzou nasilno ošišano 11 omladinaca!".


Srećom, oni hrabriji, ona svesnija omladina nije ustuknula pred "mejnstrim" mišljenjem i stavovima. Beogradska omladina, pogotovo, počela je da se buni, nije dala na sebe. Uostalom, koju godinu kasnije dogodile su se čuvene studentske demonstracije (1968. godine).

Svega toga možda ne bi bilo da nije bilo Džona, Pola, Ringa, Džordža i drugih muzičara koji su uneli taj pobunjenički duh i razmrdali mlade u svetu.

"Bitlsi su grupa čija muzika je, možda više nego bilo čija druga, uspela da nadživi propast gramofonske ploče, slom kompakt diska i diskografske industrije uopšte, kao i pojavu interneta. Bitlsi i njihova muzika jesu simbol prkosa ovim mutnim i ružnim vremenima, dokaz da nije oduvek bilo ovako i nada da će nekad, makar i u dalekoj budućnosti, biti bolje", rekao je jednom prilikom publicista Ivan Ivačković.

Džon Vinston Lenon je rođen 9. oktobra 1940. godine u predgradju Liverpula. Kao pripadnik srednje klase, imao je mogućnost da se školuje na prestižnom art koledžu. Za razliku od njega Pol Makartni, Džordž Harison i Ringo Star živeli su u skučenim kućama koje je izgradila britanska vlada.

Srednje ime Vinston roditelji su mu dali zbog divljenja britanskom premijeru Vinstonu Čerčila, a potom je Lenonova supruga Joko Ono, promenila njegovo srednje ime u Ono.

Džon Lenon je bio multimedijalna ličnost, višestrani umetnik, pacifista, pomalo "ćaknut" i nastran, ali svakako izuzetno plodan muzičar, kompozitor, pesnik, tekstopisac.

U velikoj anketi objavljenoj 2002. godine, BBC je svrstao Džona Lenona među prvih deset najznačajnijih Britanaca,  a ugledni magazin "Rolingston" ga je 2008. godine proglasio za petog najznačanijeg pevača/muzičara svih vremena.

Život nije bio naklonjen Džonu Lenonu. Pedesetih se dokazivao, šezdesetih je pokušavao da uguši bol za majkom, a sedamdesetih je bio u rasulu. Posle raspada grupe, stvarao je kontroverzne albume, a uticaj njegove druge žene Joko Ono, koju je upoznao na jednoj izložbi, bio je ogroman.

Joko Ono (u prevodu Dete okeana), kćerka uticajnog japanskog bankara, bila je u braku sa američkim filmskim i muzičkim producentom Entoni Koksom sa kojom ima kćerku Kjoko. Medjutim, kada je upoznala Lenona, a njihova ljubavna veza postala javna, muž je napustio i bukvalno oteo kćerku, o kojoj ni danas ništa ne zna.

Joko je značajno uticala na Lenona, pre svega u muzičkom, ali i svakom drugom smislu. Lenon je 1969. godine objavio pesmu "Give Peace a Chance", što je bila muzičko-politička "Biblija" para Lenon-Ono.

Tokom 1974. i 1975. godine Lenon je bio odvojen od Joko, živeo je sa drugom ženom, ali uz znanje i neku vrstu blagoslova Joko Ono. Ipak, Joko nije želela da tek-tako prepusti Džona, tako da su se pomirili, a na svet dolazi i njihovo dete Šon.

Neposredno pre smrti, objavio je album "Double fantasy", u kojem govore o izgubljenim godinama, ali i raduju se ponovo pronađenom smislu.



Bio je veliki protivnik rata u Vijetnamu, ali i izrabljivanja ljudi. Mogao bi i da se nazove jednim od lidera "radničkog sindikata sveta", jer se uvek zalagao za radnička i ljudska prava. Ili, kako ga je svojevremeno nazvao Ivačković: "Džon Lenon je bio poslednji generacijski komandant mirovog pokreta iz šezdesetih".

Uostalom, evo dokaza