Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i njegova supruga, princeza Katarina, slave Svetog Andreja Prvozvanog, 13. decembra. Međutim, to nije svetac kojeg je slavio i Karađorđe.

"Petar Prvi, koji tada još nije bio postao kralj, smatrao je da se toliko mnogo nesreća sručilo na njegov dom, da je mislio da možda treba potražiti novog svetitelja zaštitnika. Odabrao je Svetog Andreja Prvozvanog zbog mnogo razloga. Prvo, na taj dan Karađorđe je 1806. godine oslobodio Beograd. Drugo, taj svetac se smatra zaštitnikom pravoslavne crkve. Kao stariji brat apostola Petra, on je bio prvi kojeg je Hrist pozvao za apostola, zato se za njega i kaže prvozvani. Treće, on je svoj apostolski zadatak obavljao u priobalju Crnog mora, pa se smatra da je pokrstio Skite, a preko njih i Ruse. Konačno, apostol Andrej je svetac zaštitnik Vaseljenske patrijaršije u Carigradu i Ruskog carstva. Dakle, postojali su veoma jaki razlozi da upravo tog svetitelja potonji kralj Petar Prvi odabere za svog zaštitnika", objasnio nam je predsednik Krunskog saveta Dragomir Acović, dok smo u dvoru na Dedinju, uživali u slavskom posluženju.

Saznali smo, takođe, i da su pripreme za obeležavanje krsne slave počele još pre mesec dana, s obzirom na to da princ zove više od stotinu gostiju. Treba sastaviti listu zvanica, svima poslati poziv, kontaktirati patrijarha, odrediti šta će biti na trpezi...

Kada se utvrdi protokol, počinje realizacija, i svako na dvoru dobija svoje zadatke koje mora da obavi do 12. decembra, jer liturgija počinje u 8:30 časova ujutru 13. decembra, u kapeli dvorske crkve Svetog Andreja Prvozvanog.

Ta crkva je veoma mala, a gostiju puno. Liturgiju je služio patrijarh Irinej, uz sasluženje episkopa pravoslavne crkve.

Nakon liturgije pozvani smo u dvor, u Plavi salon. I dok je domaćin dočekivao goste, domaćica je pregledala da li je sve spremno za sečenje slavskog kolača. Zategla je beli stolnjak od damasta, poravnala kašičice za žito...

"Fali tacna za posudu sa vinom", rekla je princeza Katarina devojci iz protokola, koja je potom donela srebrnu tacnu, da vino ne isfleka vezom ukrašen damast.

"Hvala što ste danas došli u kraljevski dvor, da proslavimo svetog apostola Andreja Prvozvanog, krsnu slavu moje porodice. Vaša svetosti, hvala vam što ste danas služili svetu liturgiju i što ste nam učinili čast da svojim prisustvom uveličamo ovaj praznik. Zahvaljujem i predstavnicima drugih verskih zajednica što su danas ovde sa nama. Želim vam da ovaj blagi dan i sve dane koji dolaze, provedete u spokoju, zdravlju i blagostanju. Želim vam srećne božićne i novogodišnje praznike", rekao je prestolonaslednik Aleksandar, a potom je usledilo sečenje slavskog kolača.

"Mi Srbi se od drugih pravoslavnih naroda razlikujemo po tome što slavimo slavu, slavimo svetitelja koji je zaštitnik našega doma. Tako svaki domaćin ispunjava reči apostola Pavla koji kaže da je svaki dom pravoslavna crkva, domaća crkva, crkva Božija. Tako da naše slavljenje nije nešto izuzetno, nego izvorno pravoslavno zasnovano na rečima velikog apostola Pavla da je svaki dom mala domaća crkva. Tako je i vaš dom, kao i domovi svih nas, mala domaća crkva. Imate velikoga zaštitnika, svetog Andreja Prvozvanoga, prvoga među apostolima koji je svojim životom posvedočio ono što je pripovedao i blagovestio narodu Božijem. Neka veliki zaštitnik štiti vaš kraljevski dom, veliki dom naše istorije i našega naroda. Mi se molimo Gospodu, vreme nam nije mnogo naklonjeno, ali danas je jedno, sutra drugo, i mi se molimo Bogu da bude ono što Gospod želi i ono što mi svi želimo. Neka vam je sretna slava, da slavite mnogo godina, i vi i vaša porodica, u krugu vašega pravoslavnoga naroda. Živeli na mnogo leta", rekao je patrijarh Irinej nakon što je isekao slavski kolač. 

Gosti su, kako nalažu običaji i tradicija, posluženi žitom, pre nego što su seli za slavsku trpezu koja je posna i "ide po redu": predjelo, čorba, glavno jelo, desert.

Ručak je počeo posnim kanapeima, zatim je poslužen topli potaž od brokolija, a za glavno jelo losos sa povrćem. Posna torta je bila desert, kao i kolačići uz kafu.

U svemu tome uživali su predstavnici Vlade, diplomatskog kora, Krunskog saveta, verski predstavnici iz cele Srbije, predstavnici drugih verskih zajednica...

Pogledajte foto galeriju:

Ako se pitate da li se obeležavanje krsne slave na dvoru, po nečemu razlikuje od slave u svakom drugom srpskom domu, reći ćemo vam da razlike nema. Atmosfera je svečana, gosti doterani, domaćini radosni, a kuća blista.

"Razlike suštinski nema, osim u gostima. U svaki srpski dom koji slavi dolaze rodbina, dragi prijatelji, susedi. I u kraljevski dom na dan slave dolaze prijatelji, porodica, rodbina, ali i oni koji nisu iz tih krugova bliskih porodici, već su među zvanicama zato što onaj koji slavi tako ukazuje poštovanje njihovoj funkciji, ili njihova funkcija ukazuje poštovanje domaćinu slave. U tome je jedina razlika, i ona je formalne prirode, ne suštinske, jer slava u dvoru i slava u najsiromašnijoj srpskoj pravoslavnoj porodici je potpuno ista", objasnio nam je predsednik Krunskog saveta Dragomir Acović.

Da li je i angažovanje oko priprema slave i gostiju takođe isto, ili u dvoru, ipak, sve rade protokol i osoblje?

"Angažuju se svi koji žive i rade u dvoru. Protokol ne može da funkcioniše bez domaćina, a domaćin ne bi mogao sam sve da postigne bez protokola. Dakle, svi su angažovani, kao i u svakoj drugoj srpskoj kući kada se slavi krsna slava."

Pročitajte i kako je bilo:

Kod princa na rođendanu...

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.