Desetine hiljada migranata prošle su kroz Srbiju poslednje dve godine. Od početnog entuzijazma i velike pomoći koju su im građani pružali, danas retko ko nudi pomoć...Ali ima ljudi koji je zaslužuju i koji znaju da kažu 'hvala'.
U Prihvatnom centru “Adaševci” zatekli smo mladu i lepu novinarku Adele Širze (28) iz Avganistana, koja je sa porodicom tu smeštena oko četiri meseca. Na put je krenula sa surugom Nosrat Nurijem i sa decom Elhan i Hosnan Nuri.
“Još mesec dana i biće godinu dana kako sam sa porodicom na putu ka boljem sutra. U svakom momentu smo bili u opasnosti, moj suprug, deca i ja. Sada sam četiri meseca u centru 'Adaševci' i veoma sam zadovoljna što smo dobili kao porodica sobu, da nismo u šatoru. Ovde su svi ljubazni i ima mnogo sadržaja za decu", kaže Adele.
Dodaje da je svesna da život u kampu nije kao kod kuće, ali trudi se da gleda pozitivno i sebi i svojoj porodici ovde učini boravak što prijatnijim.
"Veoma se sigurno osećam u Srbiji. U ovom kampu nema rasizma, svi smo jednaki i prema svima se jednako odnose. U drugim kampovima smo imali probleme te vrste i da su neke nacije imale privilegije”, dodaje Adele.
"Moja deca uče, igraju se i čekamo da nam jave da možemo da krenemo dalje. Nadam se da će nam se put ispatiti i da ćemo već sutra otići“, kaže novinarka iz Avganistana.
Adele otkriva i planove za budućnost:
"Kada smo krenuli iz Avganistana nismo imali određenu zemlju, ali ja bih volela da odemo u Nemačku i tamo nastavim da se bavim svojim poslom. Mnogo volim svoj posao i kada se smestimo negde, nadam se da ću moću da se bavim novinarstvom. Ja nemam zemlju snova. Ali negde volela bih da odemo u Nemačku i da radim na Dojče Vele. Kao što sam već rekla jako volim svoj posao”, priča Adele Širze sa nadom u očima da će uskoro njeni snovi, ali i njene porodice da se ispune.
Pa, poželimo im i mi sreću...
