Poznata ukrajinska umetnica, Ruskinja s Krima, Ksenija Simonova, oduševljena Srbima i Srbijom i dirnuta njenom istorijom ilustrovala je njen delić – peskom "nacrtavši" slike iz pesama "Tamo daleko" i "Đurđevdan". Stvarno fantastično.
Simonova (31) je čuvena po svom slikanju peskom, u svet je na velika vrata ušla posle ukrajinskog "Ja imam talenat" 2009. godine na kom je pobedila, a potom je širom sveta oslikavala svoje priče – od londonskog Albert hola do Sidnejske opere.
Dobar deo njene umetnosti je posvećen ljudskim tragedijama, ratovima, deci oboleloj od raka, izbeglicama..., piše Sputnjik.rs.
Inspiraciju za priču "Moja Srbija" dobila je "na licu mesta". Posvetila ju je, kako piše ispod video snimka na Youtubu, srpskoj istoriji, drami i fantastičnoj ljubavi koja je u svakom Srbinu i u koju se sama zaljubila.
Uživajte.
"Ova peščana priča govori o životu velike zemlje koja čvrsto brani svetu veru nasleđenu od svojih očeva, koja je sposobna da se raduje i da peva uprkos teškoćama i problemima sa kojima se sreće. Napravila sam je posle putovanja po gradovima i manastirima u Srbiji gde sam zauvek zavolela tu zemlju i njene neverovatne ljude“, napisala je umetnica na svom oficijelnom sajtu.
U filmu se čuju dve poznate srpske narodne pesme: „Tamo daleko“ (napisana tokom Prvog svetskog rata) i „Đurđevdan“ (napisana za vreme Drugog svetskog rata).
Ksenija Simonova ne krije svoju ljubav prema pesmi „Đurđevdan“ za koju kaže da govori o ljubavi koju ne mogu da prekinu ni zarobljeništvo, ni koncentracioni logor, ni rat.
"To je pesma koju zaista mnogo volim. Ona se može čuti na romskom jeziku u filmu Emira Kusturice ’Dom za vešanje‘. Postoji i verzija na poljskom jeziku kao duet Gorana Bregovića i poljske pevačice Kaje, i ta verzija nam je veoma dobro poznata. O srpskoj verziji i o istoriji same pesme su mi pričali u Srbiji. Naježila sam se kada sam čula tu priču. Srbija je za nas bratska zemlja. Niko u Evropi, kao Rusi i Srbi, nije prošao tako užasan i krvav put. Živi, Srbijo", rekla je umetnica.
