Iako je prošlo više od 17 godina istina o "Milosrdnom anđelu", tokom koga je na Srbiju izručeno više od 15 tona osiromašenog uranijuma i drugih projektila kojima su gađana hemijska i industrijska postrojenja, još nije "isplivala".
Cime su nas gadali te 1999. godine i koliko cemo dugo osecati posledice bombardovanja, u intervjuu za MONDO otkriva eksplozivac dr Mirjana Andelkovic Lukic .
"Milosrdni andeo" odnosno "Crni davo" kako bi ga mnogi Srbi nazvali, od kada je došao na Balkan, uneo je nemir. I sada, nakon 17 godina, još uvek, kako navode strucnjaci, možemo da osetimo njegove posledice, a što je najgore, kako kažu, verovatno ce ih osecati i naša deca, unuci, praunici...
Godinama unazad najviše se govorilo o dejstvu osiromašenog uranijuma iz NATO bombi na zdravlje stanovništva u Srbiji, ali znatno manje o drugim štetnim efetkima i "hemijskom ratu" koji je voden na teritorije bivše Jugoslavije.
Naša sagovornica, strucnjak za eksplozive i autorka knjige "Darovi Milosrdnog andela", Mirjana Andelkovic Lukic, koja je kao eksplozivac tokom bombardovanja imala u uvid u materijale i supstance koje je NATO koristio u svojim bombama tokom 1999. godine, istice zapravo da se protiv Jugoslavije tada vodio "specifican hemijski rat".
"NATO alijansa je birala mesta koja ce bombardovati, to su uglavnom bili naftni i benzinski rezervoari, s tecnim gasom, rezervoari s opasnim hemijskim sirovinama koje su služile za preradu plasticnih masa, trafostanice u kojima je bio piralen koji spada u karcinogene, mutagene i teratogene supstance. Goreo je piralen na otvorenom što je u Evropi nezamislivo, jer su svi proizvodi sagorevanja piralena izuzetno toksicni. Nije sav piralen izgoreo, vec se velika kolicina tog uljanog otrova izlila i otišla u nadzemne vode koje je zagadila, ali isto tako i podzemne. On je teži od vode i pada na dno, pri tom je slabo rastvorljiv i za sva vremena ostaje na dnu reka ili u podzemnim vodama trujuci ih", rekla je Mirjana Andelkovic Lukic.
Ona upozorava da jedan litar tog uljnog otrova zagaduje milijardu litara vode bespovratno.
”Dakle, gadajuci potpuno svesno i s namerom hemijska postrojenja, hemijske rezervoare, naftna i benzinska skladišta NATO je stvarao uslove hemijskog rata bez eksplicitne upotrebe bojnih otrova”, objasnila je naša sagovornica.
Da li je NATO isprobavao novo oružje u Srbiji 1999.?
Tokom agresije na našu zemlju, NATO alijansa je primenjivala razlicita ubojna sredstva.
"Pored najsavremenijih, oni su ispaljivali i zastarele bombe kojima je istekao resurs. Za uništavanje takvih ubojnih sredstava potrebni su posebni uslovi na poligonima uz posebno obucenu ekipu, što naravno mnogo košta. Umesto toga oni su takve bombe izbacivali na našu teritoriju i nije redak slucaj da one uopšte nisu reagovale, nisu eksplodirale. Takve bombe spadaju u 'ranjenu municiju' i njihovo uklanjanje iz naseljenih mesta je veoma skupo. Postoji veoma ozbiljna procedura za uklanjanje takvih neeksplodiranih projektila, a cena uklanjanja ide i više od 100.000 evra. U najboljem slucaju, ukoliko nema u blizini naseljenih mesta, oni se uništavaju na licu mesta", kaže Mirjana Andelkovic Lukic.
Srpski epidemiolog: NATO bombe nisu krive za rak
Pored ovih zastarelh bombi, kako kaže sagovornica Monda, na Srbiju su upucivali i krstarece i letece rakete sa velikom kolicinom razornog eksploziva u svojim bojnim glavama.
”Tako na primer protiv radarska raketa vazduh-zemlja 'harm', koja je zadavala velike muke našim raketašima, ima 20,5 kilograma veoma jakog eksploziva na bazi heksogena. U napadima u kojima se nije zahtevala visoka preciznost, korišceno je klasicno 'tepih' bombardovanje (po svim aerodromima RV, Kosovu i Metohiji, okolini Novog Sada, Aleksinca, Surdulice...). Upotrebljene su klasicne slobodno-padajuce bombe koje su odbacivane sa visina oko 12.000 metara. Tokom agresije, avioni B-52 izvršili su oko 270 bombarderskih akcija i izbacili oko 11.000 avio- bombi. U dejstvima je ucestvovalo i pet bombardera B-1B, iz baze Ferford”, istice strucnjak za eksplozive.
Prema recima Mirjane Andelkovic Lukic, americke snage su tokom agresije na Srbiju prvi put upotrebile i strategijski bombarder B-2A, u misijama sa vodenim bombama JDAM (Joint Direct Attack Munition).
”Masa eksploziva u ovim bombama se krece od 100 do 350 kilograma eksploziva na bazi trotila. Ove bombe se mogu upotrebiti u svim meteorološkim uslovima, na bilo kojoj tacki zemaljske kugle, sa tacnošcu pogadanja do 13 metara. Procenjuje se da je nad teritorijom SRJ upotrebljeno oko 500 komada takvih avio-bombi sa ovog tipa bombardera (B-2A). Konacnih i pouzdanih podataka o mnogim aspektima borbenih dejstava po SR Jugoslaviji i upotrebljenim ubojnim sredstvima još dugo vremena nece ni biti dostupni široj javnosti. Jedino se pouzdano zna da je prodaja ovih avio bombi posle agresije, povecana“, dodala je.
Da li je NATO vodio hemijski rat protiv Srbije?
Planski i smišljeno su gadana postrojenja hemijske industrije i skladišta gotovih proizvoda. Bombardovani su objekti i hemijska postrojenja u: Pancevu, Novom Sadu, Lucanima, Prahovu, Boru, Baricu, Kruševcu, Kragujevcu, kao i sve fabrike namenske (vojne) proizvodnje.
"Usled eksplozija i požara, u vazduh, zemljište i vodotokove dospele su ogromne kolicine vrlo otrovnih i po zdravlje opasnih supstanci: hlorovodonicna i sumporna kiselina, azotna kiselina, hlor, monomer vinil-hlorid, etilendihlorid, živa, piralen, amonijak itd. Gadane su, izmedu ostalih 'Petrohemija' i 'Azotara' u Pancevu, rafinerije nafte u Pancevu i Novom Sadu, 'Prva iskra' u Baricu, rezervoari nafte na više lokacija. Sve te fabrike se nalaze na obalama reka Save i Dunava, tako da je, osim zagadenja atmosfere i zemljišta došlo i do kontaminacije vodotokova", objašnja autorka knjige “Darovi Milosrdnog andela”.
Kad imaš deset godina, a padaju bombe...
Mirjana Andelkovic Lukic u intervjuu za MONDO otkriva i da je u pancevackoj "Petrohemiji" namerno gadan rezervoar sa monomerom vinilhloridom, jedinjenjem koje se masovno koristi za izradu plasticnih masa (polivinilhlorida - PVC) i koje je vrlo toksicno i kancerogeno.
"Njegovim sagorevanjem u vazduhu, uz nepotpunu oksidaciju, osim oksida ugljenika i cadi, nastaje i otrovna hloro-vodonicna kiselina, ali i veoma opasno jedinjenje hlora, karbonilhlorid, COCl2 , fozgen, koji je bojni otrov. Medusobnim reagovanjem ovih produkata, a u manjku kiseonika i pod uticajem svetlosti, nastaje fozgenoksim, Cl2CNOH, veoma otrovno jedinjenje, takode bojni otrov", objasnila je sagovornica.
"HEMIJSKI RAT" U PANCEVU
Pancevo je tokom agresije nekoliko puta bilo izloženo efektima pravog hemijskog rata. Rezultat sagorevanja ogromnih kolicina nafte i naftnih derivata je bilo oslobadanje velike kolicine gasova, koji su trošili kiseonik za svoje nastajanje oksidacijom, pri cemu su sa vodom iz vazduha stvarali neorganske kiseline od kojih nastaju kisele kiše. U velikim požarima gorele su rafinerije nafte u Pancevu i Novom Sadu, kao i skladišta nafte i naftnih derivata. Ovi energenti sadrže veliki procenat gorivih komponenata - ugljenika i vodonika.
"Sagorevanjem se oslobadaju ogromne kolicine gasova karakteristicne za sagorevanje ugljovodonika: CO, CO2, H2, H2O, HCN i velike kolicine cadi, elementarnog ugljenika, ali i ciklicnih jedinjenja i dioksina kao proizvodi nepotpunog sagorevanja koji su veoma otrovni i kancerogeni. Nafta i njeni derivati nemaju u svom molekulu kiseonik, tako da za svoju oksidaciju (sagorevanje) moraju trošiti kiseonik iz okoline. To znaci da je stanovništvo ugroženo od gušenja usled nedostatka kiseonika ukoliko požar traje dugo".
Pancevo je bio centar naše hemijske industrije, tu su postojali veliki rezeroari nafte, benzina, raznih hemijskih sirovina za proizvodnju plasticnih masa, kao i veliki rezervoari neorganskih kiselina. Sve supstance u rezervoarima su bile zapaljive i veoma otrovne, dodala je Andelkovic Lukic.
"Sreca po stanovnike Panceva je bila ta što je za vreme trajanja požara nastalih usled NATO bombardovanja padala jaka kiša, te su oni uz veliku požrtvovanost vatrogasaca blagovremeno ugašeni. U protivnom je moglo da dode do gušenja stanovništva usled nedostatka kiseonika zbog njegovog velikog utroška pri sagorevanju naftnih derivata i razvoja velikih požara. Ovu taktiku su Amerikanci primenjivali i u džunglama Vijetnama, protiv trupa koje su im se suprostavljale gerilskom borbom, a efekat su nazvali 'vatrena oluja'", istakla je Mirjana Andelkovic Lukic.
I NOVI SAD HEMIJSKI ZATROVAN?
Iz oštecenih rezervoara iscurela je velika kolicina naftnih derivata, koji nisu potpuno izgoreli, tako da su se izlili u reke ili difundovali u zemlju.
”To se dogodilo u Novom Sadu, gde su ogromne kolicine goriva iz pogodenih rezervoara danima isticale u zemlju. U jednom danu je iz oštecenih rezervoara iscurelo više od 4.000 tona primarnog i sirovog benzina u blizini vodozahvata regionalnog vodovoda. Sadržaj benzola u ovim derivatima benzina je oko jedan odsto, što znaci da je u jednom danu u zemlju iscurelo oko 40 tona benzola, koji je jedna od najopasnijih hemikalija, jer je kancerogen, direktno penetrira u organizam putem kože i izazivac je benzenske leukemije”, istakla je sagovornica.
ŠTA SU TO "MEKE BOMBE"?
"Meke bombe" su projektili koji nisu eksplozivni, ali sadrže komponente koje nanose velike štete po energetskim sistemima.
U toku agresije NATO-a na naše elektricne sisteme i dalekovode bacane su "meke bombe" - kasetne bombice BLU-114, koje su namenjene za paralisanje elektroenergetskih postrojenja (trafostanice, elektrane i dalekovodi).
"One predstavljaju kasetne projektile u kojima se nalaze kontejneri sa specijalnom municijom 'submunicija'. Naziv 'meke bombe' su dobile zbog male verovatnoce da izazovu usputne štete razaranjem. Kasetna avio-bomba sadrži 202 komada malih avio bombi (kasetica sa kalemima provodljivih vlakana) BLU-114/V, pojedinacne mase od jedan kilogram", objašnjava naša sagovornica.
Ona istice da je ta bomba proizvedena 1994. godine, a uvrštena u naoružanje SAD krajem devedesetih godina.
TEST IN VIVO
Bomba BLU-114 je prvi put ispitana u realnim uslovima na našoj teritoriji 2. maja 1999. godine!
"Pri padu na visokonaponske vodove elektroenergetskog sistema kalemovi ispadaju iz kaseta, razmotavaju se i obrazuju džinovske, superprovodljive 'paucine', koje prekrivaju strujne vodove i izazivaju kratke spojeve uz ogromna, munjama slicna elektricna pražnjenja. Kratak spoj je pracen isparavanjem vlakana, jonizacijom vazduha i formiranjem intenzivnog toka struje izmedu žica dalekovoda, tj. pojavom elektricnih lukova, sa pratecim manifestacijama: temperatura iznad 4000oS i snažnim bleskovima belicaste svetlosti. Na taj nacin ne dolazi samo do raspada elektroenergetskog sistema, nego visoka temperatura može izazvati požare i eksplozije", objašnjava naša sagovornica.
Tajni spisi:NATO spreman da interveniše na Balkanu
Ona istice da kod velikih pražnjenja na dalekovodima dolazi i do razvijanja udarnih talasa usled elektricnih eksplozija i ekstremno visokih temperatura.
Prilikom oslobadanja iz kaseta vlakna obrazuju mrežu koja pokriva površinu od nekoliko hektara.
ŠTA SE DESILO RADNICIMA EPS-A?
Godinu dana posle bombardovanja, i otprilike toliko od kada su radnici EPS-a cistili dalekovode na koje su bacene kasetne bombe - 36 mladica koji su na tome radili su umrli, tvrdi naša sagovornica.
"Kao inženjer zaista ne mogu da kažem šta je bio uzrok smrti ovih mladica koji su bili neposredno izloženi elektroprovodljivim vlaknima, ali mislim da je zdravstveni aspekt ovih niti zanemaren i da bi trebalo, pored ostalih štetnih uticaja NATO agresije razmotriti i njihovo delovanje na zdravlje ljudi i posvetiti im dužnu pažnju”, navod Mirjana Andelkovic Lukic.
Bajden:Saucešce porodicama poginulih od NATO bombi
Ona objašnjava da se elektroprovodljiva vlakna koja su bacana na naše energetske sisteme sastoje od silicijumdioksida, (stakla) i metalnog aluminijuma kojim su ta vlakna presvucena. Debljina pojedinacnih vlakana je 6 do 7 µm. U snopu ima oko 30 upredenih vlakana.
Mirjana Andelkovic Lukic istice da postoji opasnost od neposrednog udisanja ovih veoma tankih niti, koje se talože u plucima i mogu delovati toksicno, jer je metal aluminijum otrovan.
Ova elektroprovodljiva vlakna su se mehanicki uklanjala sa elektromreže Srbije.
Kako bi se što pre osposobili dalekovodi i elektricni sistemi posle razbacivanja elektroprovodljivih vlakana, cišcenje se vršilo mehanicki, primitivno, metlama, kao što su radili mladici iz EPS-a.
DA LI JE SRBIJA ŽRTVA SPECIJALNOG HEMIJSKOG RATA?
Kada se uzmu u obzir sve bombe koje su pale na teritoriju Srbije, ali i mete koje je NATO gadao, naša sagovornica zakljucuje da je agresija NATO pakta na SRJ imala sve efekte hemijskog rata koji su izazivani namernim gadanjima hemijskih postrojenja, rezervoara i skladišta nafte, benzina i tecnog gasa, hemijskih skladišta sa otrovnim sirovinama za organsku i neorgansku proizvodnju, gadanjem i paljenjem piralenskih transformatora dovedeni su u pitanje zdravlje ljudi i vatrogasaca koji su bili izloženi tim požarima.
- Ocigledno je da je minuli rat imao više ciljeva, za agresora jednakih po važnosti, ali je za nas najstravicniji onaj koji se odnosi na ugrožavanje života i zdravlja citavog jednog naroda na ovim prostorima. Bombardovanje SRJ, divljacko, surovo i nehumano, prouzrokovalo je velike patnje i pogibelj naroda, rušenje i uništavanje materijalnih i kulturnih dobara i proizvelo jednu od najvecih ekoloških katastrofa dvadesetog veka na prostorima Evrope, cije ce posledice osecati i buduce generacije, zakljucila je naša sagovornica.
U našem narednom tekstu o NATO bombardovanju, koji cemo objaviti sledece nedelje, možete procitati šta kažu stucnjaci - onkolozi o štetnom dejstvu osiromašenog uranijuma koji je NATO "istresao" na nas i da li se porast kancera u Srbiji može povezati s "Milosrdnim andelom".
